Nuklearna fuzija nastoji da replicira reakciju koja se događa na Suncu i drugim zvezdama spajanjem dva atoma kako bi se oslobodile ogromne količine energije.
Često se naziva svetim gralom čiste energije i ima potencijal za pružanje neograničene energije, pišu američki mediji.
"Ovo nije bilo lako dokazati"
Proces najčešće uključuje reaktor u obliku krofne s rupom u sredini, a u kojem se vodonik zagreva do izrazito visokih temperatura kako bi se stvorila plazma.
Plazma visoke temperature i visoke gustine, u kojoj reakcije mogu da se odvijaju dugo, vitalna je za budućnost reaktora nuklearne fuzije, rekao je Jun Ši-Vu, direktor KSTAR istraživačkog centra pri Korejskom institutu za fuzijsku energiju.
Održavanje ovako visokih temperatura "nije bilo lako dokazati zbog nestabilne prirode visokotemperaturne plazme", objasnio je u čemu je naročiti značaj ovog projekta.
KSTAR, KFE-ov uređaj za istraživanje fuzije koji se naziva "veštačkim suncem", uspeo je da održi temperaturu plazme od 100 miliona stepeni 48 sekundi tokom testova između januara 2023. i februara 2024., oborivši rekord od 30 sekundi postavljen 2021. godine.
Naučnici KFE-a rekli su da su uspeli da produže vreme podešavanjem procesa, uključujući korišćenje volframa umesto ugljenika u "preusmerivačima" koji izvlače toplinu i nečistoće nastale reakcijom fuzije.
Cilj je do 2026. doći do 300 sekundi
Konačni cilj je da KSTAR bude u stanju da održi temperaturu plazme od 100 miliona stepeni tokom 300 sekundi do 2026., što je "kritična tačka", rekao je Jun Ši-Vu.
Ono što naučnici rade u Južnoj Koreji poslužiće razvoju Međunarodnog termonuklearnog eksperimentalnog reaktora u južnoj Francuskoj, poznatog kao ITER, najvećeg takvog reaktora na svetu čiji je cilj da se dokaže izvodljivost fuzije.
"KSTAR-ov rad biće od velike pomoći da se na vreme osiguraju predviđene performanse u radu ITER-a i da se unapredi komercijalizacija fuzijske energije", rekao je Jun Ši-Vu.
Pogledajte i: