Novi šampion mastersa u Majamiju je Janik Siner koji je tim trijumfom postao drugi teniser sveta i prvi Italijan koji je ostvario takav uspeh.
Siner nije mogao da ima teži put jer igra u vreme vladavine Novaka Đokovića koga je sa trona pokušavao da skine Karlos Alkaras. Najveći svih vremena i najveći teniski talenat bili su pretnja, ali ne i nepremostiva prepreka za Janika koji se izborio i postao igrač koji je trenutno u najboljoj formi do svih.
Kako je počelo?
Niko nije sporio da je Siner talentovan, ali titule u Torontu nije uspevao da uradi ništa „veliko“, a onda je došao Peking. Turnir 500 serije bila je Janikova najava svega što sledi.
U četvrtfinalu tog turnira igrao je upravo protiv Grigora Dimitrova, dobio je prvi set, ali izgubio drugi. U jednoj pauzi između gemova bilo mu je loše i povraćao je. A onda se vratio na teren kao da se ništa nije desilo i pobedio.
Usledile su i pobede protiv Karlosa Alkarasa i Danila Medvedeva što mu je donelo trofej. Iako je potom u Šangaju poražen u trećem kolu to ga nije previše omelo jer je osvojio turnir u Beču.
U centru pažnje Siner je bio tokom Pariza kada su organizatori napravili kobnu grešku i napravili raspored takav da Italijan ima samo nekoliko sati pauze izmežu dva meča zbog čega on nije podigao buru već se samo povukao sa turnira.
Novak ga je pobedio u polufinalu završnog mastersa u Torinu, ali će srpski as brzo nakon toga saznati da je Siner njegov teniski naslednik.
1. Mentalne zveri
Imao je prvi reket sveta tri meč lopte za Srbiju protiv Italije na Dejvis kupu, a Siner je uspeo da spase sve tri i na kraju osvoji taj meč, posle čega je svojoj zemlji doneo i titulu.
Pokazao je tada drugi teniser planete neverovatnu mentalnu snagu, baš kao i u tom meču protiv Dimitrova u Pekingu i baš kao što to tokom čitave karijere čini Novak.
Znao je srpski as da se trese od bolova, da trpi, ali i da u takvom stanju osvaja najveće titule i dolazi do najvećih preokreta i pobeda. Isto tako Novak je znao da spasava meč lopte najvećih rivala, a najpoznatiji je slučaj sa Rodžerom Federerom u finalu Vimbldona 2019. godine.
Nošenje sa pritiskom glavni je uslov da se postane veliki u bilo kom sportu. Srpski as po tome je najbolji ne samo u tenisu već i u verovatno svetu sporta, a sada je njegovim stopama krenuo Siner.
2. Gazele
Ono što je odlikovalo Novakovu igru tokom cele karijere bilo je njegovo savršeno kretanje po terenu. Čitao je protivnike kao knjigu i tačno je znao na koju stranu u kom trennutku treba da krene, što radi i dalje.
Sada isto to radi i Janik.
Sjajno se to videlo protiv Alkarasa u Indijan Velsu, a čini se još bolje protiv Dimitrova u Majamiju.
Činilo se u finalu Majamija da ne postoji ugao koji Grigor može da pogodi, a da ne „leteći Janik“ ne vrati lopticu. Istina, bugarski teniser imao je tri vinera više (18:15), ali i 14 neiznuđenih grešaka više (23:9) do kojih je stigao u želji da pogodi što udaljeniji deo terena.
3. Slučajnost?
Uz očigledne sličnosti sa Novakom, postoji još nešto što spaja srpskog i italijanskog asa.
Obojica su do prve Grend slem titule stigli kao treći teniseri na svetu i obojica su to učinili na Australijan openu. Slučajno?