Premijer Kosova Aljbin Kurti ponovio je da se Kosovo sprema da tuži Srbiju „za zločine počinjene tokom rata na Kosovu“, a predsednik komisije vlade u Prištini za nestale osobe Andin Hoti dodao je da bi članstvo Kosova u Savetu Evrope dalo nadu da će Kosovo nakon punopravnog članstva tužiti Srbiju „za nestala lica i za informacije koje traže, a ne dobijaju iz Srbije".
Priština dugo priprema tužbu za genocid
Suština priče jeste da se Prištini žuri da se domogne Saveta Evrope da bi Srbiju odvela pred Sud za ljudska prava u Strazburu. Milovan Drecun, doskorašnji predsednik Odbora za Kosovo i Metohiju u Skupštini Srbije, uveren je, međutim, da Kurti pričom o tužbi protiv Srbije puca u prazno.
„Taj njihov plan zaista postoji već duže vreme ali oni nemaju međunarodni subjektivitet da bi mogli da pokrenu takvu tužbu. Jer da su mogli oni bi je do sada pokrenuli, ali naravno da samim ovakvim izjavama vrše pritiske, da žele da izvuku neke benefite od mogućeg članstva u Savetu Evrope,“ kaže Drecun.
On dodaje da se u Prištini poigravaju tim izjavama jer su one u principu samo huškačke.
„Naravno da je osnivanje Instituta za ratne zločine u Pištini trebalo da podupre taj Kurtijev plan i da mu pronađe nekakve elemente i dokaze za navodni genocid Srba nad Albancima i oni na tome rade intenzivno,“ napominje sagovornik Sputnjika.
Priština neće lako odustati
Jasno je da oni od toga neće da odustanu, kaže Drecun i poziva da se sa naše strane tome posveti veća pažnja.
„Zato sam i bio formirao radnu grupu u okviru Odbora za Kosovo i Metohiju koja je prikupila dokaze o zločinima koje je počinila teroristička OVK i prosledio Specijalizovanom tužilaštvu na osnovu čega je i podignuta, između ostalog, optužnica protiv Hašima Tačija i ostalih,“ podseća Drecun.
On napominje da Kurti govori o tome da Srbija mora da plati neku ratnu odštetu tzv. Kosovu a smatra da to nije nimalo naivna priča.
„Bez obzira što sada nema pravno utemeljenje za tako nešto, bojim se da će se u narednom periodu taj pritisak pojačavati, jer ta priča na najbolji način sada služi Kurtiju da bi pokazao onim državama koje ne priznaju Kosovo da treba da je priznaju jer su Albanci to zaslužili i jer su navodno nad njima počinjeni užasni zločini – kako tvrdi, genocid. A zapravo se radi o zločinačkoj tvorevini koja je nastala na užasnom etničkom čišćenju Srba i zločinima koje je počinila teroristička OVK", navodi Drecun.
Šta kažu pravila Suda u Strazburu
On objašnjava da Sudu za ljudska prava u Strazburu ne može da bude upućena tužba za zločin od strane nekoga pojedinca sa Kosova, jer bi u tom slučaju morao da tuži Kosovo kao državu ili da prizna da je državljanin Srbije i da onda tek tuži Srbiju.
Hoti je dodao da punopravnim članstvom Kosova u Savetu Evrope Vladina komisija za nestala lica dobija pravo da koristi pravne institucije, dok je Kurti pozvao Državno tužilaštvo da se "danonoćno i maksimalno" angažuje kako bi odgovorni za smrt nastradalih bili procesuirani, jer "bez pravde samo sa istinom rane ostaju otvorene".
Inače Kurtiju je podršku po ovom pitanju dao i bivši ambasador Verifikacione misije OEBS na Kosovu Vilijam Voker koji će ostati zapamćen u istoriji po insceniranom slučaju Račak koji je poslužio kao povod za početak agresije NATO na SR Jugoslaviju.
Voker je optužnicu Specijalnog suda protiv bivših čelnika OVK nazvao smešnom i dodao da ohrabruje Vladu Kosova da tuži Srbiju za genocid. Voker takođe smatra da Kosovo ne bi trebalo da potpiše sporazum sa Srbijom, ukoliko ne prizna Kosovo.