Ovim rečima je dopisni član Srpske akademije nauka i umetnosti Jovan Delić podsetio na značaj stvaralaštva pisca i akademika Gorana Petrovića koji je preminuo 26. januara u 63. godini života.
Lako preletao sve četiri strane sveta
Na komemoraciji, priređenoj u Akademiji u prisustvu članova piščeve porodice, Delić je istakao da je Goran Petrović bio duboko nacionalan i široko svetski pisac:
„Malo je koji naš pisac doživeo, verovatno nijedan, da mu neki svetski klasik, kao Goranu Petroviću moderni ruski klasik, kakav je Jevgenij Vodolazkin, oda priznanje kako mu je Goran Petrović s romanom 'Opsada crkve Svetoga Spasa'bio dragoceno i podsticajno ohrabrenje dok je radio na romanu 'Lavra'.
Delić je podsetio da je Petrović, prevođen od Meksika do Rusije, svojim delima, kao i njegovi junaci, lako preletao sve četiri strane sveta, a njegova proza je svojom fantastičnom recepcijom potvrđivala svoju fantastičnu prirodu:
„Ako ne već posle romana 'Atlas opisan nebom' (1993), a ono posle 'Opsade crkve Svetoga Spasa' (1997) bilo je nedvosmisleno jasno da se pojavio pisac retkog pripovedačkog dara, bogate mašte, široke kulture, nepredvidljivih uzleta u fantastiku, majstor u komponovanju velikih, pa i mega proznih formi, ali i majstor detalja, jednako filigranski precizan i pouzdan na mikro planu kao i na planu knjige kao celine, odnosno na planu ciklusa romana“.
Komemoracija povodom smrti Gorana Petrovića u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti
© Tanjug / Nemanja Jovanović
Smrt je Gorana Petrovića, prekinula, kako je rekao Delić, u punom stvaralačkom zamahu, u zenitu, u ostvarenju novog modela ciklusa romana – „Romana delte“, kojim bi inovirao i obogatio poetiku romana srpske i svetske književnosti:
„Zato će Goran Petrović ostati neprežaljen pisac za svakoga kome je stalo do srpske književnosti i njenoga statusa u svetu“.
Sa Goranovim knjigama biće nam bolje
Akademik Miro Vuksanović je ocenio da Goran Petrović nije nikome ostao ništa dužan kao pisac, a što njegove knjige budemo čitali duže „bolje ćemo doznavati da postajemo njegovi dužnici veći“:
„A ja ću, sada, dok su mi pred očima mesta na kojima je uvek sedeo na sastancima u Akademiji i u Andrićevoj zadužbini, dok sebe ubeđujem da je Goran tu, pokajan i na sve ljut, da kažem zašto mu nisam kazao, u poslednjem razgovoru, da je njegov tekst koji je poslao 18. decembra 2023. odmah objavljen u godišnjaku Tribine na kojoj smo u SANU prikazali njegove knjige 'Ikonostas' i 'Papir'. A imao sam godišnjak pri ruci, gledao sam u njemu dvodelni odlomak romana u nastajanju 'Palata na devet pogleda', razmatrao sam poslednju usku rečenicu 'Ni ćerki, ni sinova' (a reč je o despotu Stefanu Lazareviću koji je bio bez poroda), nameravao sam da mu kažem da dok pričamo mestimice čitam njegov najnoviji objavljeni tekst koji on nije video, sve to jesam, ali mu nisam rekao da smo tekst štampali čim ga je posle oklevanja poslao“.
Goran Petrović će ostati neprežaljen pisac za svakoga kome je stalo do srpske književnosti i njenoga statusa u svetu
© Sputnik / Marija Jakovljević
Vuksanović je rekao da je iz dana u dan, kako se rastanak sa Goranom odmicao, sve češće je pomišljao da zna zašto je prećutao malu vest o njegovom možda poslednjem za života izašlom tekstu:
„Utvorilo mi se da zbog uroka to nisam učinio, jer me je, čudovito, nekim zamršenim putem, zaturenim i neobjašnjenim, nešto uplašilo i da zbog tog straha nisam imao snage da glasno pročitam naslov njegovog tek objavljenog odlomka iz romana u nastajanju. Taj naslov, i onda i u ovom času, jednako deluje mistično i prizivajuće, jer kaže – 'Na svetu ima dovoljno samo pene'. U takvoj peni je i ovo okasnelo priznanje koje zna da će nam bez Gorana među nama biti gore, a da će nam sa Goranovim knjigama biti bolje“.
Krećući se kroz vekove spajao udaljene tačke atlasa
Akademik Zlata Bojović podsetila je na Petrovićevu biografiju i njegov prijem u Akademiju kada su predlagači za njegov izbor za dopisnog člana SANU naveli da je „spreman na stvaralačke izazove koliko je i otporan na pomodne inovacije, otvoren je za avanturu duha koliko je i uzdržan prema prolaznim zahtevima tržišta“:
„Goran Petrović je živeo kratko da sve svoje književne zamisli ostvari, kratko mereno godinama koje su ga vodile lavirintima života. Istovremeno, krećući se kroz vekove i spajajući udaljene tačke atlasa, prateći svoje misli i svoje junake, u kojima su se ukrštale njihove i autorove odgonetke složenih smislova postojanja ljudi i stvari, to je dugi, prebogati život, preobražen u pisanu reč. Tom dugovečnošću, koja je umnožena i dalje se umnožava mnogobrojnim novim izdanjima i prevodima, kojima se stalno obnavlja život jedne knjige, obeleženo je čitavo delo Gorana Petrovića, a samim tim i Goran Petrović, kao najvećom nagradom koju jedan stvaralac može da dobije“.