Međutim, istraga Blumberga otkrila je da „prava dostupnost“ Starlink internet terminala na međunarodnom crnom tržištu ostaje „sistemski globalni problem“.
Istraga je identifikovala „široko rasprostranjene primere Starlink kompleta kojima se trguje i aktiviraju se ilegalno“, izvestila je novinska agencija misleći na zemlje kao što su Jemen, Gana, Zimbabve, Sudan, Južna Afrika i Venecuela.
Istraga dolazi usred izveštaja da je Starlink nedavno deaktivirao deo opreme prokrijumčarene u Južnu Afriku, ali da su terminali zatim ponovo registrovani u zemlji poput Malavija i ponovo aktivirani.
SpejsIks je na društvenim mrežama u februaru objavio da ako kompanija „dobije saznanja da terminal Starlink koriste sankcionisana ili neovlašćena strana, zvaničnici SpejsIks-a će istražiti tvrdnju i preduzeti radnje da deaktiviraju terminal ako se saznanja potvrde“.
Bajdenova administracija u međuvremenu razmišlja o pooštravanju kontrole izvoza u vezi sa Starlinkom koja ih je držala van ruku američkih protivnika, navodi Blumberg.
U intervjuu za novinsku kuću, Ema Šortis, viši istraživač za međunarodne i bezbednosne poslove u istraživačkom centru Australijskog instituta sa sedištem u Kanberi, izrazila je duboku zabrinutost zbog rezultata istrage.
„To je neregulisano i na čelu je privatna kompanija. Ne postoji odgovornost o tome ko ima pristup tome i kako se koristi“, dodala je očigledno misleći na Starlink.
Kendis Džonson, direktor NorthStar Earth & Space Inc. sa sedištem u Montrealu, rekla je za Blumberg da „treba da postoji više odgovornosti: prema vašoj zemlji, vašoj kompaniji, vašim akcionarima, vašim zainteresovanim stranama“.
List je ukazao na efikasnost Starlinka kao komunikacijskog alata, što ga čini „tako osetljivim“.
SpejsIks je obezbedio tehnologiju kijevskom režimu u ranim danima ruske specijalne vojne operacije, ali je prošle godine Mask jasno stavio do znanja da ukrajinskoj vojsci neće biti dozvoljeno da koristi usluge Starlinka u borbene svrhe i da su one namenjene samo za komercijalne terminale.
Prošlog meseca, portparol Kremlja Dmitrij Peskov je, sa svoje strane, odgovorio na navode Kijeva o korišćenju Starlinka od strane Moskve, naglašavajući da se komunikacioni terminali SpejsIksa ne isporučuju Rusiji i ne mogu se „zvanično koristiti“.
Projekat Starlink, koji je imao za cilj da prekrije površinu Zemlje internetom niske latencije, počeo je da lansira male satelite u nisku orbitu Zemlje 2019. Do danas, sazvežđe Starlinka se sastoji od preko 5.000 satelita, sa ciljem da se koristi oko 43.000 satelita.
Pogledajte i: