Ovako Vladimir Radomirović, glavni urednik portala „Pištaljka“ komentariše odluku Visokog suda pravde u Londonu, prema kojoj osnivač „Vikiliksa“, koji je svojevremeno ustalasao svetsku javnost objavljujući depeše koje su američke diplomate slale svojoj centrali u Vašingtonu iz svih krajeva sveta, ima pravo da uloži žalbu na odluku o izručenju SAD.
Sledeće ročište odlučujuće
Radomirović nije optimista kada govori o mogućnosti da Asanž, na kraju, pobedi američku državu. Sud mu je dao samo mogućnost da na kratko „dođe do vazduha“. Istovremeno, SAD su dobile tri nedelje da dostave uveravanja da će Asanžova prava biti poštovana ako bude izručen, objašnjava on.
Londonski sud uzeo je u obzir Evropsku konvenciju o ljudskim pravima, jer Velika Britanija je i dalje članica Saveta Evrope, uprkos idejama vrha britanskih vlasti da izađe iz te organizacije, čiji je Konvencija osnovni akt.
Po Konvenciji postupa i Evropski sud za ljudska prava, koji Asanžu ostaje kao jedina mogućnost ukoliko na ročištu koje je zakazano za 20. maj bude odlučeno da Asanž bude izručen Americi.
„Americi je ostavljeno tri nedelje da dokaže da će poštovati pravo na slobodu izražavanja Džulijana Asanža, kao i njegovo pravo na život, odnosno da u Americi neće biti kažnjen smrtnom kaznom. Na sledećem ročištu će se verovatno znati odluka“, napominje Radomirović.
Ranije generacije bi se jače borile za Asanža
Asanž je izdavač jednog od najuticajnijih medija u svetu, medija koji je razotkrio razne zločine i obezbedio svim građanima sveta mogućnost da saznaju kako funkcionišu, ne samo američke vlasti, nego i mnoge druge vlasti širom sveta, kao i velike kompanije, podseća naš sagovornik.
„On je, dakle, razotkrio sve ono što su moćni pokušavali da sakriju od javnosti, a što utiče na život svih nas“, ističe Radomirović i dodaje da udar na Asanža dolazi iz zemlje koja je bila svetionik slobode štampe.
To je, prema njegovim rečima, ogromna ironija.
„Neke ranije generacije Amerikanaca mnogo bi oštrije protestovale da se ovo tada dešavalo. Sve organizacije koje se bore za slobodu govora u Americi ustale bi protiv ovakve odluke američke vlade. Vidimo da je sada velika većina njih nema i da ne protestuje na sve ovo što se godinama dešava Asanžu“, kaže Radomirović.
I zaista, kada su 1971. otkriveni „Pentagonski papiri“, zbirka internih dokumenata američke vlade o njenoj umešanosti u sukob u Vijetnamu, tadašnja administracija Ričarda Niksona pokušala je da progoni, kako novinara Nila Šijana, tako i čoveka koji mu je dokumenta predao, Danijela Elsberga. Vlasti su pokušale da sudskim putem zabrane objavljivanje ovih dokumenata u „Njujork tajmsu“, „Vašington postu“ i „Boston globu“ i nisu uspeli u tome jer se javnost pobunila.
Slično se događalo i tokom afera „Votergejt“ i „Irangejt“. Danas, međutim, novinarska udruženja u SAD ćute, a jedan od retkih koji javno i glasno brani Asanža je čovek koji je branio i one koje je američka vlada progonila početkom sedamdesetih – filozof Noam Čomski, koji je rekao da Asanža trebalo odlikovati zbog njegovog doprinosa demokratiji.
Pogledajte i: