Dr Vladimir Ristanović, naučni saradnik Instituta za evropske studije ukazuje da je globalna oskudica kritičnih sirovina potopila industriju EU. Posebno su ugrožene tri vodeće ekonomije: Nemačka, Italija i Francuska.
Ako su aluminijum, bakar, gvožđe i čelik bili osnov dosadašnjeg industrijskog razvoja nova, buduća industrija zavisi od neodimijuma i disprozijuma, litijuma, kobalta, nikla i prirodnog grafita.
Kritični su zbog ekonomskog značaja, potencijalnih rizika u lancima snabdevanja, političke nestabilnosti, koncentracije snabdevanja i zaštite životne sredine.
Faktori koji utiču na snabdevanje kritičnim sirovinama su geopolitička dinamika, ranjivost lanaca snabdevanja, povećana potrošnja, iscrpljivanje resursa, reciklaža i mogućnost zamene kao i regulative.
Ne čudi što je Evropska unija krenula sa strateškim uređivanjem gazdovanja kritičnim mineralnim sirovinama jer, ne samo da ih nema na svakom koraku već su na planeti rasprostranjene, uglavnom, u siromašnim, nerazvijenim zemljama. Kako bez njih nema moderne industrije niti tehnološkog razvoja Brisel je odlučio da se upusti u trku sa Kinom, Japanom i SAD. Vreme će pokazati da li je Evropa zakasnila jer, Peking je već osigurao rudarenje ovih sirovina u mnogim afričkim zemljama, na primer.
To što su za sada dostupne količine kritičnih mineralnih sirovina poprilično ograničene nateralo je EU da pored diverzifikacije izvora snabdevanja razmišlja i o reciklaži. Nameće se zaključak da svet polako shvata da je otpad često pravo bogatstvo.
O emisiji „Energija Sputnjika“
„Energija Sputnjika“ je emisija portala i radija Sputnjik koju vodi Jelica Putniković, stručnjak za energetiku.
Teme su mahom vezane za energetiku i ekonomiju, lokalnog i globalnog karaktera, a gosti su stručnjaci u svojim poljima. Emituje se svakog utorka u 21.00.