Predsednik Srbije Aleksandar Vučić upozorio je na mogućnost da se u aprilu raspravlja o članstvu tzv. Kosova u Savetu Evrope, istakavši da će ukoliko se to desi "celom svetu obelodaniti kako i na koji način su lagali Srbiju“.
Sve je moguće da se desi
Da li to znači da će odlazeća evropska administracija uspeti u nameri da, mimo svih pravila, ugura Prištinu u Savet Evrope?
Dubravka Filipovski, član državne delegacije u Savetu Evrope, podseća da Srbija nema većinu u ovoj organizaciji da bi mogla da utiče na to hoće li ili ne tzv. Kosovo od aprila postati njena punopravna članica.
„Odavno je jasno da je indicija i cilj vodećih država u SE, Nemačke, Velike Britanije i nekih drugih, da na silu, kršeći sve principe i pravila, uvedu Kosovo u ovu organizaciju. Što se tiče takozvane države Kosovo, njima je naravno cilj da uđu u što više međunarodnih organizacija, pri čemu se kriju pod plaštom da je navodno SE institucija za borbu za ljudska prava i da ne vide ništa loše u tome što će biti u instituciji koja se bori za bolji položaj „svih građana“ na KiM,“ kaže Filipovski.
Jasno je da je to više nego licemeran stav, dodaje ona, ako se uzme u obzir da upravo Priština vrši teror nad Srbima na Kosovu i Metohiji do granica gde im se uskraćuje mogućnost i pravo na egzistenciju. S druge strane, pribojava se da iako je svima jasno šta se radi Srbima na KiM da će ova odlazeća evropska garnitura u zadnji čas Prištini ispuniti želju.
Nemci i Britanci koriste situaciju
„Oni to vešto koriste s obzirom da su i aplikaciju za prijem u SE podneli sa statusne pozicije, odnosno, kao država. U tome je problem i mi smo na to oštro reagovali, ali kao što znate, u SE je većina na strani Prištine. Šta će biti do kraja ne znam, ne bih neke odluke da prejudiciram ali čini mi se da će ovoga puta ishod biti negativan po nas što je nagovestio i sam predsednik Vučić,“ kaže naša sagovornica.
Činjenica je, dodaje ona, da bi ulaskom u SE Kosovo na međunarodnom planu dobilo dosta i u smislu afirmacije ali i u smislu prijema u druge organizacije poput Interpola i sličnih institucija.
Na pitanje da li bi se ulazak u SE smatrao kao neko automatsko priznanje Kosova od članica EU koje je nisu priznale, Filipovski kaže:
„Pet članica EU koje nisu priznale Kosovo se protive njegovom ulasku u SE i ne treba da te države svrstavamo uz ove koje podržavaju Kosovo. Ali, u SE odlučuje većina. Mi gde smo kao država imali mogućnost da sprečimo prijem Kosova, mi smo to uradili,“ ističe Filipovski.
Ona istovremeno nije mogal da da odgovor na to da li će i kako ispunjeni zahtev specijalnog američkog izaslanika Gabrijela Eskobara za povratak zemlje Visokim Dečanima da utiče na ostale države u SE i kako će se one ponašati.
Na dnevnom redu SE nema Prištine - zasad
Inače, prolećno zasedanje Saveta Evrope počinje 18. aprila, ali za sada Kosovo nije stavljeno na dnevni red za glasanje na ovoj sednici što ne mora da znači da neće biti uvršteno u poslednji čas tvrde u Prištini, jer se smatra da je odluka Prištine da vrati zemljište Visokim Dečanima dovoljna da dobije stolicu u Savetu Evrope. Doduše, Priština je ovu odluku sprovela tek posle posete Eskobara Prištini, koji je pored ove odluke naveo da je i formiranje ZSO i eksproprijacija zemljišta na severu Kosova, takođe uslov za članstvo Kosova u Savetu Evrope.
S druge strana, Nemačka, koja se zdušno zalaže za prijem Kosova u ovu organizaciju, odnosno, njen takozvani ambasador u Prištini Jorn Rode pribojava se da će zbog ove Eskobarove izjave za koju smatra da je nepravedna neke države u SE odustati da podrže Kosovo na ovom putu.
Krajem prošle godine, eminentni pravnici Saveta Evrope sačinili su evolucioni izveštaj o Kosovu, koji će izvestilac Dora Bakojani predstaviti na skupu o političkim pitanjima Skupštine 27. marta, koji sadrži i nacrt mišljenja .
Kosovo je apliciralo za članstvo u Savetu Evrope u maju 2022.godine.