Ta svedočanstva ljudi, očevidaca zločina nad pripadnicima srpskog naroda sa teritorije bivše SFRJ biće objedinjena u jedinstveni digitalni arhiv zahvaljujući potpisanom memorandumu o saradnji između fondacije „Vizuelni arhiv srpskog stradanja“ iz Banja Luke i Udruženja porodica kidnapovanih i nestalih lica na Kosovu i Metohiji, kao i Udruženja stradalih Srba iz Hrvatske „Suza“, kaže za Sputnjik direktor „Vizuelnog arhiva srpskog stradanja“ Denis Bojić.
Podsećamo, pre dva meseca ova fondacija je u Banjaluci održala promociju projekta gde je prikazan deo potresnih svedočenja majki, dece, supruga i rodbine ubijenih Srba tokom ratova na prostoru bivše SFRJ.
Svedočenja o svim srpskim žrtvama
Bojić je tada naglasio da se radi o početku poduhvata dugog trajanja koji podrazumeva učešće svih osoba koji su ili lično bile stradalnici rata, ili su u pitanju njihovi potomci ili porodice.
Sada se, prema Bojićevim rečima, projekat širi i obuhvatiće i svedočanstva sa Kosova i Metohije i Hrvatske – sve ono što podrazumeva srpsko stradanje.
„Kidnapovani, nestali, članovi porodica kidnapovanih i nestalih, žrtve NATO bombardovanja, logoraši, sve ono što je srpsko stradanje u širem kontekstu“, objašnjava on.
Bojić je naveo da njegova fondacija namerava da na teritoriji Republike Srpske i Srbije oformi više filmskih centara u kojima će se snimati izjave, odnosno svedočanstva ljudi o stradanju Srba. Kako kaže, samo na teritoriji Republike Srpske u ovom trenutku živi više od 20.000 članova porodica poginulih civila i vojnika.
„Nažalost, najviše Srba stradalo je na teritoriji Republike Srpske, ali ukupan broj stradalih i nestalih u toku rata je više od 50 000“, naglašava Bojić.
Projekat će učvrstiti kulturu sećanja
Istoričar Milan Gulić smatra da se radi o hvale vrednom projektu koji, uz institucionalnu i državnu podršku može puno da znači za negovanje kulture sećanja na stradanje srpskog naroda krajem 20. veka.
On podseća da je prikupljanje svedočanstava trajalo i tokom trajanja ratova, međutim, ona nisu pohranjena na jednom mestu.
„To što je tada snimano ono što su ljudi koji su stradali imali da kažu, ne znači da mi u godinama nakon toga ne treba da radimo na tome. I sa te strane na ovu inicijativu gledam kao na nešto dobro i kao pokušaj da se kroz jedan vid čuvanja usmenog svedočenja o prošlosti sačuva ono što se događalo tokom ratova koji su pratili raspad socijalističke Jugoslavije“, kaže Gulić.
Treba pokušati da se uhvate svedočanstva dok još ima živih da svedoče, s obzirom da je od raspada SFRJ prošlo više od trideset godina, dodaje on.
„Ukoliko se skupi što više ljudi i ukoliko se njihova svedočanstva snime, živi svedok je nešto što će trajnije uticati na javnost i što će ostaviti veći pečat na generacije koje dolaze. Bez ikakve dileme, živi glas, izraz lica, suza, kao se zove i udruženje porodica nestalih tokom rata u Hrvatskoj, je ono što će bez ikakve dileme imati jak efekat“, smatra Gulić.
Međutim, digitalna video arhiva je samo jedan vid čuvanja kulture sećanja. Kako kaže naš sagovornik, potrebno je da država otvori arhive kako bi naučnici mogli da prouče dokumenta. Tako da ne bude da dokumenta jedino poseduje Haški tribunal, dodaje on.
Projekat se izvodi pod pokroviteljstvom predsednika Republike Srpske Milorada Dodika, ali prema Gulićevom mišljenju u projekat je potrebno da se uključi i Srbija.
Za izvođenje projekta ne postoje rokovi, a cilj je da se prvi put nakon rata srpsko stradanje geografski objedini, da bude stvorena jedinstvena digitalna baza o stradanju Srba u Ljubljani, Zagrebu, Vukovaru, Kninu, Sarajevu, Mrkonjić Gradu, Mostaru, Prištini, Prizrenu, Kravici, Brodu, kao i brojnim drugim mestima širom nekadašnje Jugoslavije.