Putin je tokom intervjua rekao da će se zbog ulaska Švedske i Finske u NATO na njihovim granicama pojaviti ruske trupe i sistemi naoružanja.
„Zašto su to uradili? Po mom mišljenju, iz čisto političkih razloga, verovatno su zaista želeli da budu članovi zapadnog kluba, pod nekakvim štitom. Zašto im je to potrebno? Iskreno govoreći, ne razumem“, rekao je šef države.
Putin je podsetio da su Rusija i Finska ranije imale „jednostavno idealne” odnose: dve zemlje nisu imale nikakve međusobne pretenzije, posebno teritorijalne.
„Nismo ni trupe imali, sve smo trupe sklonili odatle, sa rusko-finske granice. Zašto su to uradili?.. To je apsolutno besmislen korak sa stanovišta obezbeđenja sopstvenih nacionalnih interesa. Ipak, na njima je da to odluče. Oni su tako odlučili. Mi tamo nismo imali trupe, sada ćemo ih imati. Tamo nije bilo sistema naoružanja, sada će se pojaviti“, istakao je Putin.
On je istakao da je Rusija imala prilično dobre i stabilne odnose sa ovim zemljama.
„I mislim da im je više koristilo to što se pridržavaju neutralnosti, jer to pruža određene prednosti: barem kao pregovaračka platforma za smanjenje tenzija u Evropi“, zaključio je ruski predsednik.
Kako je naveo, odbijanjem zbližavanja sa Rusijom i odlukom da uđe u NATO, Finska nije popravila situaciju u pogledu svoje bezbednosti.
„Znate, to je svakodnevna stvar, ali, ipak, poslednjih godina i u Helsinkiju, a još više u pograničnim oblastima Finske, primane su ruske rublje, uključujući i u Helsinkiju, u velikim supermarketima. Bilo je moguće kupiti bilo kakvu robu za rublje. Tamo su svuda objave na ruskom“, rekao je predsednik.
Prema njegovim rečima, to je bilo dobro sa ekonomskog stanovišta, cene nekretnina su bile na prilično dobrom nivou.
„Neki su čak mislili da je to preterano. Zašto Rusi tamo kupuju kuće, kupuju stanove, a sve oko nas je na ruskom jeziku? Na svakodnevnom nivou, ne samo što mislim, znam da je na svakodnevnom nivou počela da raste rusofobija. Možda su neke političke snage u zemlji odlučile da iskoriste ovaj zaokret“, primetio je Putin.
On je objasnio da su svi ovi faktori zajedno doveli do odluke da se uđe u NATO.
„Čini mi se da je tako, ali ne mogu da budem sto odsto uveren. U svakom slučaju, to sigurno ne popravlja situaciju sa bezbednosnog stanovišta. Ni u bilateralnim odnosima, a i u Evropi u celini“, zaključio je predsednik.
Finska i Švedska su zbog događaja u Ukrajini u maju 2022. godine podnele prijave za pridruživanje NATO-u. Finska je postala 31. članica NATO 4. aprila 2023. godine, dok je Švedska je 7. marta zvanično postala 32. članica.