Ruski eksperti ocenjuju da ni Zapad, baš kao i Kijev, nije spreman da sasluša predloge o diplomatskom rešavanju sukoba, čak ni kada dolaze iz Vatikana, jer nije spreman da prestane da koristi Ukrajinu kao instrument borbe protiv Rusije.
Politikolog Kiril Koktiš podseća da je Zelenski „u svom maniru“ i „drsko“ odgovorio na papin poziv o podizanju bele zastave, iako je predlog rimokatoličkog poglavara o pregovorima, kako ocenjuje, sasvim razuman.
„Pobeda je prestala da bude ostvariva za Ukrajinu i jasno je da se postavlja sledeće pitanje minimiziranja posledica. To je sasvim razumno, ali je u suprotnosti sa stavovima Zelenskog, koji treba da nastavi da se bavi svojim biznisom. Za Zelenskog rat je upravo takav događaj. Ovo nije prvi slučaj grubosti Kijeva prema papi, kada počinju da ga uče šta i kako treba da radi. I to je jedan od žalosnih znakova našeg vremena", kaže Koktiš.
Zelenski je, kao odgovor na poziv pape Franje na pregovore sa Rusijom, zamerio poglavaru rimokatoličke crkve da se „bavi virtuelnim posredovanjem“ sa distance od 2.500 kilometara i odbacio je njegov predlog.
Rasprave o mirnom rešenju su bez učešća Rusije uzaludne
Direktor Kancelarije za medije Vatikana Mateo Bruni je pojasnio da papa Franja u intervjuu za švajcarski javni servis RSI, nije tražio od Ukrajine da se preda, kako su preneli neki mediji, već je nameravao da pozove na prekid vatre i da ukaže na „hrabrost pregovora".
Prema njegovim rečima, papa je upotrebio metaforu „bela zastava“ koju je predložio novinar da bi ukazao na važnost prekida neprijateljstava, primirje postignuto hrabrošću pregovora, a govoreći uopšteno o ratu, papa je jasno poručio — „pregovori nikada nisu predaja“.
Ruski eksperti ukazuju na to da nije slučajno što je papa ovaj stav izneo za švajcarski medij, s obzirom na to da je Švajcarska prihvatila molbu Zelenskog da ove godine bude domaćin mirovnog samita o Ukrajini. Međutim, taj događaj je planiran bez učešća Rusije i sa unapred utvrđenom agendom i samim tim je unapred osuđen na propast.
Neuspeh takvih mirovnih konferencija je zagarantovan ne samo zato što na njima ne učestvuje Rusija, nego i zato što se tu propagira tzv. mirovna formula Vladimira Zelenskog, koja nema ništa zajedničko sa uspostavljanjem stvarnog mira.
Ta formula se sastoji od deset tačaka, koje uključuju, između ostalog, prekid neprijateljstava, povlačenje ruskih trupa i povratak Ukrajine na granice iz 1991. godine. Drugim rečima, traži se kapitulacija Rusije, na šta Moskva nikada neće prestati.
Moskva je ranije više puta napomenula da je ova formula „skup ultimativnih zahteva odvojenih od realnosti“ prema Rusiji i da nije plan za mirno rešavanje situacije, a da su bilo kakve rasprave o mirnom rešenju bez učešća Rusije uzaludne.
Kijev će mahati belom zastavom
Moskva je otvorena za dijalog i pregovore, ali za to nisu spremni ni Kijev, ni Zapad. Ako zapadne zemlje zaista žele mirovni samit, onda pre svega moraju prekinuti finansijsku i vojnu podršku režimu Vladimira Zelenskog, a ako Kijev isto to želi za početak bi morao da ukine ukaz o zabrani pregovora, koji je potpisao Zelenski u oktobru 2022.
Eksperti smatraju da bi bilo dobro da Ukrajinci što pre sednu za pregvarački sto, jer kako vreme bude odmicalo biće im sve teže da pregovaraju sa Rusijom.
Zelenski i njegovo okruženje ne žele da pregovarački proces bude sproveden – i ne samo da odbijaju sve mirovne inicijative, nego su čak po instrukcijama Londona zaustavili mirovne pregovore u Istanbulu, iako su dogovori već bili postignuti. Da je tada, u proleće 2022., bio potpisan taj dogovor bile bi izbegnute ogromne žrtve i razaranja.
Kijev je prošlog leta, pokrećući veliku kontraofanzivu, imao velika očekivanja o tome u kom pravcu bi ovaj sukob mogao da ide, dok Zapad stalno „podgreva“ kijevski režim obećanjima o pružanju neograničene podrške - do potpune pobede.
Međutim, sudeći po odlučnosti Moskve i rešenosti da ostvari ciljeve specijalne vojne operacije, kijevski režim će, pre ili kasnije, biti prinuđen da zaista podigne belu zastavu – onu pravu.