NATO i EU nemaju odgovor na pitanje kako da obrazlože svojoj javnosti da su gubitnici u sukobu koji sa Rusijom vode u Ukrajini, kaže profesor dr Mitar Kovač, general-major u penziji i osnivač Evroazijskog bezbednosnog foruma. Na koji ste način pomagali Ukrajinu, ako ste je doveli u sadašnju poziciju, pitaće građani zapadne političare, ukoliko prekinu naoružavanje Ukrajine, smatra naš sagovornik.
Zapad ne zna kako da prihvati ulogu gubitnika
Zapad uporno i tvrdoglavo odbija da pogleda istini u oči i da prizna da je naoružavanje Ukrajine besmisleno, a to pokazuje, na primer, i skup američkog Hadson instituta u Vašingtonu, održan 4. marta. Skup je organizovan samo sa jednim ciljem – da dokaže da je naoružavanje Ukrajine svrsishodno.
Za tu svrhu iskorišćeni su ukrajinska ambasadorka u Vašingtonu Oksana Markarova i načelnik generalštaba Češke, general-potpukovnik Karel Rehka, koji su se iz petnih žila trudili da dokažu da ukrajinske snage na frontu postižu „ogromna dostignuća“, kao i da ta „dostignuća“ zavise od nastavka vojne pomoći kijevskom režimu.
Prema Kovačevim rečima, osim moralne dileme koja se sastoji u prihvatanju uloge gubitnika, zapadni političari pokušavaju da prolongiraju krizu i zato, kako kaže, veruje da će nastaviti da Kijev snabdevaju oružjem bez obzira što se radi o besmislenim postupcima.
„I nedavni samit u Tirani jeste u funkciji integracije proizvodnih kapaciteta, prvenstveno za artiljerijsku municiju i rakete, koje bi se različitim kanalima slale do Ukrajine. Dobrim delom, to je rađeno i pre. Medijski, to je zataškavano. Sada, verujem da se radi o nameri NATO da gde god postoje neki kapaciteti u Evropi, koji se mogu proširiti, da će to činiti i povećavati obim proizvodnje“, smatra Kovač.
Međutim, situacija na frontu ne daje zapadnim planerima za pravo da svoje planove mogu da realizuju u kratkom roku – ako se ruska specijalna operacija u Ukrajini nastavi tempom kojim se sada izvodi, sledi vojna kapitulacija Ukrajine.
U tom kontekstu naš sagovornik gleda i na inicijativu francuskog predsednika Emanuela Makrona, kao i na nemačke namere da se u ukrajinsku krizu uključi bombardujući ruske infrastrukturne objekte. To je, kaže on, plod pritiska SAD, da se evropske države direktno uključe u krizu u nekom od prelomnih momenata.
Naoružavanje Ukrajine ima smisla samo ako Zapad hoće totalni rat sa Rusijom
Profesor beogradskog Fakulteta političkih nauka dr Časlav Koprivica napominje da su zapadni političari pošli od premise da je ukrajinski sukob „njihov rat“ i da ga ne smeju izgubiti.
Prema njegovim rečima, sve je počelo od najava da će Zapad Ukrajini slati nesmrtonosno naoružanje i medicinsku pomoć, potom su počeli da šalju svaku vrstu naoružanja, da bi se na kraju došlo do toga da oficiri NATO članica direktno učestvuju u sukobu.
„Ono što je tu opasno, nije to što bi Ukrajina mogla da dobije rat, jer ga ona ne može dobiti. Opasno je to što je rat na teritoriji bivše Ukrajine, zapravo sredstvo da se Zapad u potpunosti uvuče u vojni sukob“, objašnjava Koprivica.
U tom slučaju, naoružavanje Ukrajine nije besmisleno, jer se na taj način kupuje vreme za mobilisanje zapadne javnosti za totalni rat protiv Rusije, dodaje Koprivica.
„Tako da ovo ima smisao stimulisanja javnosti. A zapravo, što se Ukrajina više naoružava, to su posledice za nju gore. Ali, to i ne zanima one koji šalju oružje, oni imaju svoju agendu koja nema veze ni sa nezavisnom Ukrajinom, ni sa dobrobiti njenih građana“, zaključuje Koprivica.
Pogledajte i: