Hoće li Nemačka ponovo istrčati pred rudu i isporučiti „tauruse“ Kijevu

I dalje je upitno da li će Berlin isporučiti te projektile ukrajinskim snagama, iako Kijev već mesecima vapi za njima. Nemački poslanici su prošle nedelje odobrili dalju vojnu podršku Ukrajini, uključujući i sisteme dugog dometa, ali se u rezoluciji „taurus“ ne pominje konkretno. Nemački parlament Bundestag je za sad odbacio poziv opozicije da te rakete budu isporučene, ali konačnu odluku donosi vlada, podseća ruski ekspert Dmitrij Jegorčenkov. Samim tim, i dalje nije stavljena tačka na ovo pitanje, a Berlin i dalje „razbija glavu“ šta mu je činiti.

Prema njegovim rečima, Sjedinjene Države i Velika Britanija razmatraju isporuke raketa dugog dometa, ali „niko ne žuri sa isporukama“. Zato će Nemačka učiniti sve da se uklopi u ovu priču, ali neće biti prva.

Kijev traži od Zapada da im isporuči nove sisteme naoružanja, pre svega rakete dugog dometa za gađanje iza ruskih linija, kao što su američki „atakams“, dometa 300 kilometara i nemačke krstareće rakete „taurus“, dometa 500 kilometara.

Krstarećim raketama „taurus“ ukrajinska vojska bi mogla da gađa ruske položaje daleko iza prve linije fronta, posebno ciljeve na Krimu, uključujući i Krimski most koji je već dva puta do sad bio meta napada.

Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski je još početkom godine izjavio da će „brzina uspeha zavisiti od vojne pomoći koju Ukrajina dobije od zapadnih partnera“ i zatražio je nemačku raketu „taurus“ da uništi Krimski most vredan četiri milijarde dolara. Prema njegovim rečima, uništenje objekta će zapravo pomoći da se izoluje poluostrvo Krim.

„Taurus“ je nemačka verzija raketa „storm šedou“ i „skalp“ koje su Velika Britanija i Francuska već poslale Kijevu, ali je većeg dometa.

Ova raketa klase vazduh-zemlja može da leti brzinom od oko 1.100 kilometara na sat i na visini od 35 metara. Masa njegove bojeve glave je 481 kilogram. Projektil je namenjen za visokoprecizne udare i uništavanje dobro zaštićenih objekata, uključujući podzemna komandna mesta i bunkere.

Zbog velikog dometa borbeni avion ne mora da uđe u zonu protivvazdušne odbrane protivnika.

Bundesver ima oko 600 raketa „taurus”, ali je tek deo njih spreman za upotrebu. Cena jedne rakete je oko milion evra.

Rakete „taurus“, koje ima Bundesver, prilagođene su za avione tipa „tornado“ i „eurofighter“. Međutim, Oružane snage Ukrajine nemaju avione prilagođene za lansiranje nemačkih raketa, niti kopnenu infrastrukturu za održavanje takve municije. To je potvrdio predsednik Saveta rezervista Kopnene vojske Oružanih snaga Ukrajine Ivan Timočko. Prema njegovim rečima, tehnički je moguće lansirati takve rakete sa švedskih lovaca „gripen“, ali čak i ako se donese odluka da se ovi avioni prebace u Ukrajinu, potrebno je pripremiti letačke posade i zemaljske službe, za šta će biti potrebno vreme i odobrenja.

I ruski vojni stručnjaci ističu da ukrajinske snage nemaju avione - nosače za nemačke krstareće rakete. Ranije su prilagođavali avione MiG-29 za nošenje zapadnih raketa, ali sada ukrajinskim oružanim snagama gotovo ništa nije ostalo.

Ruski stručnjaci upozoravaju da će Oružane snage Ukrajine ovim projektilima pokušati da napadnu rusku civilnu infrastrukturu, ali ističu da će te napade odbiti ruska protivvazdušna odbrana.

U Nemačkoj se vode žestoke polemike oko isporuka tih projektila. Dok više nemačkih poslanika poziva na dodatnu pomoć za Ukrajinu i poručuje da treba gađati ciljeve u Rusiji, trezveniji nemački zvaničnici su mahom zabrinuti da bi isporuka „taurusa“ mogla da dovede do eskalacije i da bi se na to moglo gledati kao na direktniju nemačku umešanost u sukob. Pored toga, nemačka stručna javnost upozorava i da Berlinu neogovara ova isporuka, jer neće moći brzo da popuni sopstvene zalihe, pa će odbrambene sposobnosti te zemlje biti dovedene u pitanje.

Iako je Nemačka drugi najveći donator vojne pomoći Ukrajini, jedan od razloga zašto Berlin još uvek ne isporučuje Ukrajinu rakete „taurus“ jeste strah kancelara Olafa Šolca da bi one mogle biti iskorišćene za napade duboko na rusku teritoriju, što bi „opasno uvuklo Nemačku u sukob“, dok ministar odbrane Nemačke Boris Pistorijus izjavljuje da više ne može da sluša sporove oko nabavke ovih projektila, jer smatra da Berlin nije u obavezi da pošalje Kijevu sve čime raspolaže.

Moskva je više puta upozoravala da će Zapad slanjem oružja Kijevu i učešćem u obuci ukrajinske vojske samo produžiti sukob i neće promeniti situaciju na bojnom polju.

Najnovije ankete pokazuju da je većina Nemaca nezadovoljna politikom Berlina u vezi sa Ukrajinom. Mnogi smatraju da vlada čini previše za Ukrajince koji su stigli u Nemačku nakon početka sukoba, a nedovoljno da pomogne u njegovom okončanju.

Ista anketa pokazuje da skoro polovina Nemaca smatra da Berlin ne bi trebalo da šalje rakete "taurus" dugog dometa u Kijev.

Nemački poslanik Matijas Mosdorf, član Alternative za Nemačku, nedavno je upozorio da „svako ko se petlja sa Rusijom završiće ili kao Napoleon 1812. ili, još gore, kao nacistički vođa Adolf Hitler 1945. godine”.
Političar je istakao da bi toga svi trebalo da se sete, posebno dok traju razgovori o isporuci raketa velikog dometa „taurus” Ukrajini.