Takva mera se, kako navodi list, razmatra kao sredstvo za stvaranje „strateške dileme“ za Moskvu.
Prema mišljenju autora teksta, francusko vojno prisustvo moglo bi da zaštiti neke ukrajinske teritorije i da ograniči napade Rusije.
Zvanični Pariz odriče prisustvo francuskih vojnika u Ukrajini. Zvanično, specijalne snage, čiji borci nisu tajni agenti i potčinjavaju se Generalštabu, ne prelaze ukrajinsku granicu.
U ponedeljak je u Parizu, na inicijativu predsednika Francuske Emanuela Makrona, održana konferencija za podršku Kijevu. Na nju su bili pozvani lideri desetak zemalja, uključujući Nemačku, Veliku Britaniju, Poljsku, Dansku i Holandiju.
Nakon sastanka Makron je izjavio da su učesnici skupa razmatrali mogućnost slanja vojnika u Ukrajinu, ali da nisu postigli konsenzus. On je dodao da će Francuska učiniti sve da Rusija „ne dobije ovaj rat“.
Sledećeg dana vlasti mnogih evropskih država su naglasile da nema reči o slanju vojnih kontingenata u Ukrajinu. Isto saopštenje je izdao i Stejt department SAD, pozivajući se na američkog predsednika Džozefa Bajdena.
Portparol Stejt departmenta Metju Miler je naglasio da će svaka zemlja samostalno odlučiti da li će slati vojnike u Ukrajinu, a šef Pentagona Lojd Ostin je izjavio da poraz Kijeva u aktuelnom sukobu nosi opasnost od vojnog sukoba NATO-a i Rusije.
Ubrzo je francuska strana pokušala da razjasni situaciju, pa je šef francuske diplomatije Stefan Sežurne naveo da prisustvo zapadnih vojnika u Ukrajini neće značiti učešće u sukobu, dok je ministar odbrane Sebastijan Lekorni precizirao da nema reči o ratu protiv Rusije, nego da je to što Zapad razmišlja kako još da pomogne kijevskim vlastima „potpuno normalno“.