Ekspert je napomenuo da je nakon Makrona nemački ministar odbrane Boris Pistorijus rekao da ovaj predlog nije podržala nijedna zemlja.
„O tome da Jelisejska palata pošalje svoje vojnike da se bore u Ukrajini nema ni govora, jer bi francusko društvo oštro odreagovalo na takvu odluku, a struktura armije nije pogodna za takvo mešanje. Ipak, za tu misiju bi se mogla aktivirati francuska 'Legija stranaca' i ta mogućnost se ne može isključiti“, istakao je stručnjak.
Prema rečima sagovornika, francuski vojnici su svojevremeno u Nigeru mogli „smireno“ da „svrgnu vladajuću huntu“ umesto da se vrate u svoju zemlju, ali operacija nije sprovedena.
„U ovoj zemlji koja je od ključnog značaja za Pariz, sprovođenje ovakve vojne operacije nije predstavljalo veliki problem za francusku vojsku, ali Makron je odlučio da se preda. Predsednik Francuske, koji je finansijski stručnjak, preferira vojnu i finansijsku pomoći naspram učešća u sukobima i nastaviće (da se pridržava takvog shvatanja)“, zaključio je on.
Francuski predsednik Emanuel Makron u utorak je rekao da su lideri zapadnih zemalja razgovarali o mogućnosti slanja trupa u Ukrajinu, ali da konsenzus još nije postignut. Francuski premijer Gabrijel Atal takođe nije isključio slanje vojske u Ukrajinu i dodao da Pariz „ne može da se pomiri“ sa pobedom Rusije.
Portparol ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova poručila je da će Moskva učešće zapadnih vojnika u sukobu u Ukrajini smatrati direktnom eskalacijom.
Pogledajte i: