Ko još zarađuje od prodatih karata: Šta je onda „zlatna koka“ avio-kompanija

Prihodi od prtljaga tako čine značajan izvor prihoda avio-operatera širom sveta, a uglavnom se sastoje od tri vrste naknada - za naplatu predatog prtljaga, za teži prtljag i za veće komade ručnog prtljaga, što neke kompanije takođe naplaćuju.

Kadasu u pitanju avio-operateri u Evropi i Severnoj i Latinskoj Americi, naplata prvog komada predatog prtljaga uobičajeni je izvor prihoda kompanija, a iz analiza koje su napravile ove kompanije vidljivo je da prevoznici iz Azije uglavnom još uključuju prtljag u svoje osnovne tarife. Isto važi i za poznatog bliskoistočnog prevoznika „Emirejts“, a u Evropi se prtljag naplaćuje po ceni koja zavisi od vrste kupljene karte.

Prema pisanju „Trevel dejli njuza“, masovna naplata čekiranogprtljaga počela je tokom 2007. i 2008. godine, kada su avio-kompanije na taj način pokušavale da nadoknade visoke troškove nastale poskupljenjem goriva. Začetnice tog trenda bile su američke avio-kompanije, ali brzo su ga prihvatili avio-prevoznici širom sveta, preneo je „Jutarnji list“.

Iako su naknade od prtljaga dugo bile glavni i najjači pojedinačni izvor prihoda avio-kompanija to je počelo da se menja tokom pandemije kada su operatori počeli drastično da podižu naknade za uslugu biranja mesta, pa konsultanti procenjuju da su se prihodi od tih naknada takođe popeli do 30 milijardi dolara.

Ali, naplata čekiranog prtljaga dovela je do novog trenda i izazova za avio-kompanije - putnici su, u želji da izbegnu dodatna plaćanja, počeli da povećavaju količinu prtljaga koju žele da unesu u avion kao ručni, zbog čega su kompanije počele drastično da ograničavaju dopuštenu težinu ručnog prtljaga.