Ovako spoljnopolitički urednik američkog časopisa „Kronikals“ dr Srđa Trifković tumači ponašanje Niki Hejli, nekadašnje američke ambasadorke u UN, a sada jedinog preostalog protivkandidata Donaldu Trampu za republikansku predsedničku nominaciju na predsedničkim izborima u SAD.
Niki Hejli – kukavičje jaje Trampovih protivnika
Niki Hejli je još u trci zato što predstavlja antitrampistički glas unutar Republikanaca koji će, kako naš sagovornik kaže, vrlo brzo početi da proturaju tezu da bi zbog jedinstva stranke, Tramp upravo nju trebalo da imenuje za svog potpredsedničkog kandidata.
„U tom grmu leži zec. To bi bila potpuna katastrofa jer Tramp se nije proslavio sa imenovanjima u svom prvom mandatu. Tu imamo čitav niz ličnosti – Pensa, Pompea, Tilermana, pogotovo Džona Boltona, koji su u stvari bili njegovi neprijatelji, koji su težili da mu zabiju nož u leđa, koji su ga ogovarali iza scene i sabotirali njegove, pre svega spoljnopolitičke strategije“, ističe Trifković.
Daleko je od toga da bi Tramp pojačao svoju atraktivnost time što bi razmotrio uključivanje Hejlijeve na svoj predizborni tiket. On bi ga time zapravo ugrozio, smatra Trifković.
Njenim imenovanjem za potpredsedničkog kandidata, Tramp bi otuđio svoje lojalno biračko telo, a na drugoj strani ne bi pridobio nikog novog. Tokom „superutorka“ postaće potpuno jasno da je Donald Tramp kandidat Republikanske stranke na predsedničkim izborima 2024, kaže Trifković.
Zašto je Niki Hejli potučena do nogu
Na stranu to što je već izgubila u Ajovi i Nju Hempširu, izgubila je u Južnoj Karolini, državi u kojoj je služila dva mandata kao guverner. Prema sudu američkih analitičara barem je tu trebalo da uživa izvesnu prednost nad Trampom.
Trifković, međutim, sklonost američkih analitičara da smatraju da, ukoliko se izbori održavaju u državi odakle dolazi neki kandidat, tom kandidatu daju prednost, naziva pogrešnom, pogotovu kada je reč o Niki Hejli. Jer, kako kaže, time su iz fokusa ispustili tri činjenice.
„Prvo, Niki Hejli se na mestu guvernera Južne Karoline nije proslavila. Potom, kao ambasador u UN, koju je imenovao sam Tramp, zastupala je više pozicije neokonzervativnih agresivnih hegemonista, nego Amerike na prvom mestu, što je bila osnova Trampove spoljne politike“, navodi on.
Uz to, biračko telo Republikanske stranke do te mere je svrstano uz Trampa kao ličnost da je bilo vrlo teško zamisliti da Niki Hejli može ozbiljnije da ga ugrozi, dodaje naš sagovornik.
Šta je Trampu potrebno za pobedu
Trampovi neprijatelji planiraju razne strategije kako bi ga sprečili da još jednom prekorači prag Bele kuće – od politizacije pravosudnog sistema do izborne krađe, objašnjava Trifković.
Pravosudni mehanizam koristiće da pokušaju da ga spreče da se kandiduje barem u nekim ključnim državama.
„Oni računaju s tim da će do novembra, od preko devedeset sudskih sporova i optužnica koji su pokrenuti protiv Trampa za razna navodna nepočinstva u raznim jurisdikcijama, u barem nekoliko njih biti proglašen krivim, što će, bez obzira na žalbeni postupak, omogućiti vrhovnim sudovima pod kontrolom Demokrata u nekim ključnim državama, poput Pensilvanije, Džordžije i Mičigena, da ga uklone sa glasačkog listića, odnosno da urade ono za šta je Kolorado već napravio probni balon“, ističe Trifković.
Time će duboka država pokušati da stvori, kako Trifković kaže, maksimalnu zbrku, pogotovo ako se tako nešto dogodi neposredno pre izbora, kako Vrhovni sud ne bi mogao da blagovremeno interveniše. U najmanju ruku stvorili bi zabunu među glasačima da li je republikanski kandidat uopšte kvalifikovan da se kandiduje.
Ukoliko im to ne uspe, ostaje im druga varijanta – krađa izbora, tvrdi Trifković. Prema njegovim rečima, to su uradili i u novembru 2020. Prema njegovim rečima, tada se dogodila bezočna žetva poštanskih glasova i misteriozno pojavljivanje glasačkih kutija sa stopostotnom podrškom Džozefu Bajdenu u ključnim državama, poput Pensilvanije, Mičigena ili Viskonsina.
Da bi pobedio, Trampu je potrebno da ima bezrezervnu podršku, ne samo svojih pristalica, već i javnih službenika na terenu, uključujući i pripadnike bezbednosnih službi, kaže Trifković.
„To je bio slučaj kada je sudija Miler, koji je istraživao navodno rusko mešanje u izbore 2016, isključio jednog činovnika FBI Pitera Štroka zbog sms-ova koje je slao svojoj ljubavnici, takođe pripadnici FBI, koji su praktično kovali zaveru kako da isključe Trampa“, kaže Trifković.
Tramp bi trebalo takođe da najavi da i Republikanci mogu da pokrenu gnevne mase, kao što su svojevremeno učinili pripadnici Antife i drugih pokreta 2020. uz potpunu blagonaklonost medijske mašine, dodaje Trifković.
Republikanci bi trebalo da prihvate princip legitimne građanske neposlušnosti, iako su, po pravilu skloniji poštovanju zakona i ustava, zaključuje Trifković.