Eksperti pomažu da se u naučnom centru u zoni specijalne vojne operacije izvrši testiranje gusenične platforme. Nakon testiranja se ona primenjuju u diverzantsko-izviđačkoj brigadi „Sibir“, a neki modeli se već koriste na frontu.
Nadzemno gusenično bespilotno vozilo spašava živote ruskih vojnika, prevozi municiju, evakuiše ranjenike i otvara vatru iz raznih oblika oružja. Projekat su razradili ruski inženjeri u saradnji sa kompanijom „Nova granica“. Ovde je reč o samohodnom transportnom modulu „Elis“.
„Domet transportnog modula za ciljanje je do jednog kilometra i to zavisi od terena. Električni rover je robot i može da obavlja zadatke autonomno ili ana daljinu. Osim toga, automatska kupola može da radi ne samo pomoću radija već i pomoću kabla. Dostavljanje osnovnih stvari na front, nažalost, koštalo je veliki broj života. Trenutno imamom mali broj kompaktnih transportera i onih koji su malo primetni“, rekao je konstruktor pod nadimkom Konga.
Ideja se pojavila kod inženjerskih konstruktora na početku specijalne vojne operacije, ali je realizovana prošle godine.
Transportni modul i automatska kupola su dva nezavisna aparata koji mogu da rade u paru. Na kupolu mogu da se stave automati PKM, PKP „pečeneg“ i automatski bacač granata AGS-17. Sistem komunikacije i prenosa signala može da bude bilo koji u zavisnosti od situacije, ali je najpouzdanija putem kabla, jer je zaštićena od elektronskog ratovanja.
„Tokom specijalne vojne operacije je gusenični modul testiran na teret. Veoma je kompaktan i može da se udalji od operatora nekoliko kilometara, a ako je maršruta poznata onda modul može po tačkama da ga prati bez navođenja. Njima se upravlja sa zemlje i iz kvadrokoptera. Modul može da podigne oko 400 kilograma, a domet mu je skoro 80 kilometara. Istraživanje na modulu je trajalo oko godinu dana. Postojalo je nekoliko prototipova pre nego što se došlo do konačne verzije. Cena modula je od 10.000 do 15.000 evra. Vojnicima su veoma potrebne ovakve vrste platformi“, pojasnio je konstruktor.
Neprijatelj je veoma iznenađen ruskim bespilotnim letelicama koje mogu da prevezu različite mase korisnog opterećenja od mina kalibra 82 milimetra do mina koje imaju usmereno dejstvo MON-50 i drugih municija. Jedan od zadataka je mogućnost da se rizici ruskih jurišnih jedinica svedu na minimum i u isto vreme veća šteta nanese ukrajinskoj vojsci.
Bespilotne letelice mogu da prenose protivtenkovske granate PG-7VL. Bacač protivtenkovskih granata „luč“ predat je ruskoj vojsci 1977. godine i njegov kalibar je povećan do 93 milimetara.
Na dronove-kamikaze, izviđačke dronove i višenamenske dronove se mogu postaviti različiti sistemi za ispaljivanje projektila i mina.
U sovjetskoj armiji se koristio transporter TPK koji je imao oznaku LuAZ-967. To je bio moćni rover, koji je mogao i da pliva, a operater koji se nalazio u zoni sukoba je mogao da njim upravlja ležeći. Njegova brzina je dostizala od 70 do 100 kilometara na sat dok podiže teret od 400 kilograma.