Ovako nekadašnji diplomata i spoljnopolitički analitičar dr Zoran Milivojević komentariše posetu grčkog premijera Kirjakosa Micotakisa Srbiji.
„Sve ono što je izneto u razgovorima, nepromenjen stav Grčke vezano za suverenitet i teritorijalni integritet Srbije je od kapitalnog značaja u ovom trenutku, imajući u vidu kontekst u kome je i došlo do posete. Kada to kažem, mislim na sednicu Saveta bezbednosti UN i razvoj na terenu. Dakle, nepromenjen stav Grčke je od posebnog značaja“, naglašava Milivojević.
Nastavak dobrih odnosa nakon zastoja
Srpsko-grčki politički odnosi kao da su u prethodnim godinama bili u zastoju, čemu su, prema njegovim rečima, kumovala kako unutrašnja previranja u obe države, tako i podizanje dinamike odnosa između Atine i Prištine.
Sada je to prevaziđeno i Micotakisova poseta predstavlja kontinuitet onoga što smo imali pre zastoja. Micotakisova poseta nastavak je istorije dobrih odnosa, ali predstavlja i interes obe strane da se ti odnosi dalje razvijaju.
„Veoma je u tom kontekstu važan i principijelan stav Srbije oko Kipra. To je za Grčku izuzetno važno državno i nacionalno pitanje; to je motiv Grčkoj da ne prizna samoproglašenu nezavisnost Kosova i drži se toga“, ističe Milivojević.
Zato Grčka u spoljnoj politici Srbije ne može da bude tretirana kao bilo koja druga članica EU i NATO koja je priznala kosovsku nezavisnost. Jedini izuzetak iz tog pravila je Mađarska koja, kako naš sagovornik kaže, priznanje Kosova relativizuje do krajnjih granica.
„Tako da je Grčka jedna od zemalja koja je nama u prvom planu. I ako pogledamo odnos Grčke prema našem najvažnijem pitanju, svakako ulazi u najuži krug prijateljskih zemalja sa perspektivom najboljih mogućih odnosa. Jednako je važno da Grčka podržava Srbiju na evropskom putu, ali tako da ne dovodi u pitanje srpske interese“, konstatuje Milivojević.
Micotakisova poseta ima još jednu političku dimenziju – to je prva poseta na visokom nivou posle izbora u Srbiji i pošto je Evropski parlament usvojio rezoluciju o Srbiji. Prema Milivojevićevim rečima, jasan je stav Grčke vezan za kontinuitet unutrašnje politike u Srbiji.
„Mislim da i u simboličkom, ali i u strateško-političkom smislu ova poseta ima i tu dimenziju – i kao potvrda odnosa, ali i kao činjenice da Grčka nema nikakav problem i nema nikakvih problema i rezervi oko unutrašnjeg kontinuiteta i izbora u Srbiji“, smatra Milivojević.
Grčki strateški interes je da ulaže u Srbiju
Posetu je posebno obeležila ekonomija, nezavisno od političkih pitanja – zasedanje Saveta za ekonomsku saradnju između dve zemlje prilika je da se podsetimo na svojevremeni Helenik plan, na sve projekte i ideje koje su tada bile prisutne. Podsećamo, polovinom prve i u drugoj deceniji 21. veka, Atina je bila spremna da u javni sektor u Srbiji uloži više od 180 miliona evra, a u privatni sektor oko pedeset. Međutim, ekonomska kriza u Grčkoj i evrozoni potkopala je te planove.
Bio je to strateški pristup našem regionu – sada se ne može govoriti o Helenik planu u ondašnjim okvirima, vremena su se promenila, ali se može govoriti o nekim drugim stvarima, kaže Milivojević.
Naš sagovornik smatra da je najbolja prilika za grčka ulaganja u Srbiju Ekspo 2027, ali tu je i saobraćaj, pre svega Koridor 10.
„To je grčka direktna veza sa onim što je njen život kao punopravne članice EU. Mi smo nezaobilazan put i veza Grčke sa ostatkom Evrope i sa realizacijom njenih strateških interesa kao punopravne članice EU i NATO-a. Imajući u vidu da je makedonsko pitanje rešeno promenom njenog imena, ta je transferzala otvorena, ona sada može da dođe do većeg izražaja, posebno što funkcioniše ovaj mehanizam kroz Otvoreni Balkan. To je sasvim sigurno nešto što i Grčkoj strani odgovara“, smatra Milivojević.
Na kraju, Grčka ima strateški interes da parira nastupu i interesima Turske. Ona to može da uradi samo jačanjem svojih odnosa sa Srbijom i ekonomskom afirmacijom interesa kroz učešće u projektima koji joj obezbeđuju direktnu vezu sa jugoistočnom i centralnom Evropom, kao i sa ostalim delovima EU, zaključuje Milivojević.