„Cele noći se čuo pogrebni marš“: Ruska vojska zvučnim signalima demoralizuje ukrajinske vojnike
Ruski vojnici u jedinicama za psihološke operacije ne učestvuju u jurišnim akcijama i ne uništavaju uporišta neprijatelja, ali zvučnim signalima primoravaju ukrajinsku vojsku da se preda. Otkrivamo kako funkcioniše jedinica na južnodonjeckom pravcu.
SputnikJedinice ruske vojske koje rade na radio-difuznim stanicama ZS-88 na oklopnim transporterima BTR-80 se kreću seoskim putem ka punktu gde se privremeno čuva tehnika.
U pet sati ujutro je vojska ustala, jer već oko pola osam bi trebalo da krene na zadatak. Vojska kreće u raznim vremenskim periodima, ali je važno da bude još tamno.
„Mi se bavimo uništavanjem moralno-psihološkog stanja neprijatelja različitim zvucima. Ukrajinska vojska je pokrenula lov na nas. Međutim, kada je tamno i kišovito vreme mnogo je manja verovatnoća da će nas videti“, objasnio je ruski komandir pod nadimkom Ded.
„Odvući protivnika od sebe“
Ded je aktivan u jednoj psihološkoj operaciji već 15 godina, ali je na čelo komandira posade ZS-88 došao nedavno. Na njegovom panciru se ispod ranca nalazi mala igračka koja je talisman u obliku medveda. To je poklon nekog deteta, jer se razne igračke donose vojnicima koji učestvuju u specijalnoj vojnoj operaciji.
Vozač i mehaničar sa nadimkom Leši izvozi oklopno vozilo iz improvizovane garaže. Ded mu spušta rampu i ulazi operater na mitraljezu koji ima nadimak Bojara.
On je u vojsci već deset godina, a u specijalnoj vojnoj operaciji je već godinu dana. Međutim, u posadu ZS-88 je prebačen pre mesec i po dana. Bojara je odgovoran za maršrutu i prati šta se dešava u okolini tokom kretanja.
Oklopni transporter se od protivnika nalazi na oko jedan kilometar. Svi poklopci oklopnog vozila se zatvaraju, a kula se okreću prema neprijateljskim pozicijama. Sirene se čuju kao zvuk kretanja teške tehnike na gusenicama.
Kako jedan od njih kaže, njihov osnovni zadatak je da se odvuče pažnja, da se lažni manevri sprovode, kako bi ruskim jurišnim jedinicama, koje se nalaze na drugom mestu, bilo mnogo lakše.
Zvuk se emituje na udaljenosti od tri do pet kilometara, ali posada kojom rukovodi Ded radi na manjoj udaljenosti kako bi postigla bolji rezultat. Njihov rekord je 700 metara do prvog uporišta, gde je bio neprijatelj.
„Verovatno nas sada mogu pratiti ‘ptice’. Ukrajinska vojska mora da shvati da li je to zaista tehnika ili je mamac. Momci su nas prekjuče upozorili tako da smo prilikom realizacije zadatka bili veoma oprezni“, naglasio je Ded.
„Automobil je nepredvidiva stvar“
Dok se u rejonu iz sirena čuju zvuci tenkova i oklopne tehnike, mehaničar oklopnog transportera Leši je oprezan. U slučaju opasnosti, prvo će morati da reaguje, bilo da je to let aviona ili dron, i brzo će doneti odluku o izboru mesta za okretanje i odlazak sa tog mesta.
„Svaki automobil je nepredvidiva stvar. Kako vas ne bi izneverio morate da brinete o njemu. Već sam se navikao na ovaj automobil, i nije me izneverio", kaže Leši koji najduže od svih radi na ZS-88.
Pet sati pogrebnog marša
Posada, nakon 20 minuta emitovanja zvuka, počinje da se vraća.
„U pravcu Izjuma smo ušli u šumu i od jedan sata do pet ujutro smo emitovali pogrebni marš pomešan sa plačem dece i ženskim kricima. Vazduh se u šumi tako širio da je bilo nemoguće shvatiti gde se nalazimo. To je veoma demoralizovalo neprijatelja. Ukrajinci su se žalili na našu zvučnu stanicu i davali su uputstva da nas treba uništiti", priča Lešije.
Jedinica za prihološke operacije Oružanih snaga Rusije radi na svim pravcima od početka specijalne vojne operacije. Ponekad se na protivnika deluje zvukom, a nekada dronovima ili specijalnom municijom koja nosi letke.
„Ako se pet sati neprijatelju emituje pogrebni marš, njegovo moralno-psihološko stanje značajno opada. Dešavalo se da su naši vojnici nakon naših akcija zarobili ukrajinske vojnike, oni se nisu ni odupirali, jer su se osećali demoralisano. Neki su čak i plakali jer su čuli prezimena poginulih ili su prepoznali neke rođake ili prijatelje. To je razlog što verujem da naš rad donosi pozitivan rezultat. Osim toga, imamo prednost u ovoj oblasti, jer neprijatelj nema takvu opremu", zaključio je komandir Ded.