Vrhunac velikih protesta poljoprivrednika koji su paralisali brojne zemlje Evropske unije desio se u četvrtak u Briselu, kad su farmeri blokirali zgradu Evropskog parlamenta, zapalili vatre ispred nje i gađali je jajima. I to u danu kad je EU vrhuška odobrila još jedan paket pomoći Ukrajini od 50 milijardi evra.
Savremene „seljačke bune“ viđene su, osim u dve najmoćnije zemlje EU – Nemačkoj i Francuskoj, i u Belgiji, Italiji, Holandiji, Grčkoj i Portugaliji, a nije isključeno da će im se ovih dana priključiti kolege iz ostalih zemalja unije.
Štrajk poljoprivrednika – generalni problem EU ekonomije
Iako su talas štrajkova širom EU pokrenuli zaposleni u železnicama i avio-saobraćaju, protesti poljoprivrednika su zanimljiviji zato što ukazuju na generalne probleme ekonomija, pre svega najrazvijenijih zemalja EU, kaže Bušatlija za Sputnjik.
Sa stanovišta javnog interesa, odnosno interesa građana EU, u protestima poljoprivrednika nema mesta dnevnoj politici, iako će se na njih svakako nadovezati svaka partija koja ima ili nastoji da ima uticaja na sindikate, dodaje Bušatlija.
Sindikati – poslednja brana od haosa
Iza protesta ne stoje mala udruženja poljoprivrednika već veliki sindikati koji su vrlo važni za zapadna društva kao poslednja brana od haosa, upravo zato što nisu motivisani političkim borbama nego interesima radnika.
„Sindikati mogu izvesti ogromne količine ljudi, a to se vidi ne samo sada, nego u poslednjih 50-60 godina u Evropi. Drugo, ti isti sindikati mogu se i povući onog momenta kad se zadovolje neki od njihovih zahteva, a to smo videli u Parizu. Dva velika sindikata poljoprivrednog sektora su se povukla, međutim, to ne znači da su potpuno zadovoljni i da se u ponedeljak neće ponovo vratiti na ulice ukoliko Vlada ne ispuni to što im je obećala“.
Prema Bušatliji, jedan od razloga povlačenja iz protesta određenih francuskih sindikata je što poljoprivreda i stočarstvo imaju daleko više različitih zahteva od ostalih industrijskih grana. Otuda vlade zemalja EU mogu izaći u susret nekim zahtevima poljoprivrednika, a da se istovremeno ne zamere briselskoj birokratiji.
Briselska birokratija tretira zemlje EU kao američke kolonije
Međutim, protesti poljoprivrednika neće se lako smiriti što pokazuju i dešavanja u Briselu gde su farmeri pokazali da su nezadovoljni intervencijama birokratije EU koja ne vodi računa ni o jednoj nacionalnoj državi, već tretira svih 27 zemalja članica kao kolonije, smatra Bušatlija.
Briselska birokratija nije nastala sama od sebe i u početku je imala podršku zemalja EU, ali odavno to više nije slučaj.
„Međutim, u poslednje vreme potpuno je kontrolišu Amerikanci i oni čak ne dozvoljavaju članicama da odlučuju i da na neki način organizuju svoju administraciju. To znači da je ta birokratija sama sebi svrha, a ona iza sebe ima naručioca, odnosno onog ko je plaća. A to je Amerika kao država sa jedne strane, a sa druge su pojedini delovi američke ekonomije koji imaju interese u Evropi. Ili u svetu, pa hoće da sklone Evropu kao konkurenta“.
Ne bi trebalo zaboraviti i da aktuelnoj EU birokratiji mandat traje još četiri do pet meseci do izbora za Evropski parlament, a veliko je pitanje da li će iko iz tih struktura ostati na svom radnom mestu, dodaje Bušatlija.
„Čista utopija“ – 50 milijardi za Ukrajinu
Odluka EU da izdvoji 50 milijardi evra za Ukrajinu u naredne četiri godine, prema Bušatliji je čista utopija zato što su sve razvijenije ekonomije u EU još od kraja 2019. godine u recesiji. Najgore prolazi najrazvijenija Nemačka koja više nije ekonomski jača ni od Rusije, zemlje koja je u ratu protiv kolektivnog Zapada.
Sve to se radi da bi Amerika održavala vojnu industriju koja je od samog osnivanja bila glavni pokretač ekonomije i zato su SAD početkom rata u Ukrajini donele Zakon o najmu i zajmu, što rade uvek kad ulaze u ratove. Amerikanci nisu bog zna šta poklanjali Ukrajini za razliku od Evropljana, već su ili davali ratne kredite, ili im na lizing prodavali opremu.
„Sad je takva situacija pri kraju. Amerikanci će se boriti da ginu Ukrajinci dokle god mogu, praviti ugovore sa članicama EU ili NATO i njima prodavati svoje naoružanje. To je jedan uslov, a drugi je da oni na taj način održavaju kontrolu nad zemljama koje smatraju praktično svojim kolonijama, jer im više nisu partneri. Važna je činjenica i da je EU sa 450 miliona stanovnika, dobrom infrastrukturom i obrazovnim i naučnim tradicijama na neki način pretnja i konkurent Americi na međunarodnim tržištima. Zato nije loše za SAD da drže Evropu pod kontrolom po cenu da je uvedu u recesiju, tako što su je naterali da uvede sankcije protiv same sebe“, zaključio je Bušatlija.