„Vidimo da je i u decembru tekući tempo rasta cena niži, nego u novembru, a januarska statistika takođe uliva nadu“, istakla je Nabiulina.
Prema njenom mišljenju, na ovo je uticalo povećanje ključne stope.
„Naša monetarna politika je usmerena na suzbijanje inflacije i njeno vraćanje našem cilju od četiri odsto. Zbog toga smo povećali ključnu stopu“, precizirala je šef CB.
Mnoge države traže alternativu Svift-u
Pored toga, direktor Centralne banke je istakla da mnoge zemlje razmatraju alternative SVIFT-u.
„Pojavili su se rizici od korišćenja uspostavljene međunarodne platne infrastrukture i mnoge države razmišljaju o alternativnim, sopstvenim varijantama prekograničnih mehanizama plaćanja“, rekla je ona.
Nabiulina je objasnila da ako je biznis zainteresovan za razvoj ekonomskih, trgovinskih, investicionih odnosa, a međunarodni platni sistem postaje rizičan, jasno je da počinje potraga za alternativnim mogućnostima.
Obračun Rusije i BRIKS-a u nacionalnim valutama porastao do 85 odsto
Prema njenim rečima, udeo članica BRIKS-a u trgovinskom bilansu Rusije za dve godine je udvostručen, a obračuni sa njima u nacionalnim valutama porasli su više nego trostruko.
„On (udeo članica BRIKS) postao je znatno veći, sada iznosi oko 40 odsto. U 2022. godini bio je manji od 30 odsto, a 2021. godine oko 20 odsto“, istakla je Nabiulina.
Obračuni Rusije sa zemljama BRIKS-a izvršavaju se u nacionalnim valutama, uključujući rublju.
„Njihov udeo u trgovini sa BRIKS je oko 85 odsto, dok je pre dve godine bio 26 odsto“, naglasila je Nabiulina.
Takođe, prema njenim rečima, Rusija razmatra sa drugim zemljama BRIKS-a interakciju nacionalnih sistema prenosa finansijskih poruka, dok se ruskoj platformi istovremeno već priključilo 159 stranih učesnika iz 20 zemalja.
Pored toga, ona je ocenila da tempo rasta svetske ekonomije usporava, ali da je verovatnoća „naglog pada“ smanjena.
Direktor CB Rusije je naglasila da je globalna recesija izbegnuta.
Nekoliko godina unazad, SVIFT je bio glavni sistem za obradu plaćanja, preko njega su se odvijale gotovo sve bankarske transakcije u svetu.
Ipak, 2014. godine, kada su zapadne zemlje prvi put zapretile da će Moskvu isključiti iz sistema, velike zemlje počele su da stvaraju svoje alternative. U Rusiji se pojavio sistem prenosa finansijskih obaveštenja (SPFS), u Kini – Sistem prekograničnih međubankarskih plaćanja (CIPS). Takođe, Indija ima svoj sistem za transfer plaćanja.
Pogledajte i: