KULTURA

Goran Petrović — zlatousti koji je stvorio bajku i koji će zauvek živeti u njoj

Bio jednom jedan… Tim rečima, kao da započinje bajku, pesnik Živorad Nedeljković, otpočinje svoje tužno slovo o prijatelju i svom Kraljevčaninu Goranu Petroviću.
Sputnik
U času kada književna javnost s nevericom prima vest o odlasku jednog od najboljih, autor znamenite knjige „Ovaj svet“ kao da pokušava, bar za kratko, da pobegne u bajku, a u citatu iz jedne od nagrađenih Petrovićevih knjiga da pronađe utehu:
„Strah od smrti je nastao nepoznavanjem sopstvenih mogućnosti. Navodno, ako umremo, nećemo više biti živi. Besmislica! Puka izmišljotina, ravna onoj zabludi da je rođenje, samo po sebi, dovoljno za život“.
Bio jednom — prirodni je početak priče o čoveku koji je bio ogromna, veličanstvena bajka, kaže Nedeljković.
„Toliko svetova u prožimanju, toliko sudbina i naravi, toliko lepote u rečima, toliko slika, izneo je pred nas, kao najvredniji dar, neko ko je morao biti bajka; živeli smo pored njega, bio je sa nama i u kafani i na putovanjima, delili smo radni prostor, delili svetove pune poezije, a opet, bio je uvek i skoro nevidljivi sastavljač bajki, zlatoust, slušali smo, a da i nismo znali u šta će biti spletene reči, šta će sve učiniti kad se razbokore. Ostalo je potom da nas uvek poneka slika prene, ostalo je da se sećamo, da otkrivamo. I odasvud su iskrsavali čudesni prostori koje je oblikovao tihi, nenametljiv u svakodnevnom bitisanju, sastavljač bajki. Gospode, koliko nam je sećanja ostalo“.
Posvećenost književnosti ovog pisca neuporedivog dara bila je bez premca, dodaje kraljevački pesnik:
„Goran Petrović bio je zapravo jedan stidljivi veliki dečak, bio je otmen i predusretljiv čovek, bio je i nenametljivi zagovornik ideja i načela što su ga uzdizala i formirala, bio je privrženik porodičnog života, bio je brižan i nežan tata i muž, bio je pisac gotovo neuporedivog dara i imaginacije, čija je posvećenost bila bez premca. Bio je svestan nepreglednosti jezika, ali i svog dara. Poznavao je sopstvene mogućnosti, zato, čini nam se, nije ni imao strah od smrti. Znao je da se bajka ne završava, a ako je i potreban kraj, čisto za potrebe priče, kako bi sam Goran rekao, zna se i kakav je to kraj. Koliko je samo radosti, koliko sreće, koliko mudrosti, stalo u vreme proteklo od časa rođenja; navršen život, zaista navršen. I kako onda reći: bio jednom... Goran Petrović je zaista bio, Goran Petrović jeste, Goran Petrović će biti. Sve drugo je puka izmišljotina. Neka ti je slava, Gorane, zlatousti dečače, što ispripovedao si bajku, da bi zauvek živeo u njoj“.
KULTURA
Goran Petrović je roman koji je započeo na ovome svetu odlučio da dopiše na nebu
Komentar