Sada već veteranska svemirska letelica ESA (operativna već dve decenije) identifikovala je opsežne naslage leda koje predstavljaju najveću količinu do sada otkrivenu u blizini ekvatora takozvane Crvene planete.
Naučnik Tomas Voters iz Smitsonijan instituta izrazio je uzbuđenje zbog ovog otkrića.
„Uzbudljivo je da se radarski signali podudaraju sa onim što očekujemo da vidimo od slojevitog leda i slični su signalima koje vidimo s Marsovih polarnih kapa, za koje znamo da su vrlo bogate ledom“, rekao je on.
Led je smešten u blizini ekvatora, ali leži duboko pod zemljom, što predstavlja izazov za vađenje zbog prisutnosti debelog sloja stvrdnutog pepela i suve prašine iznad njega.
Prethodno je formacija Medusae Fossae (MFF) zaintrigirala naučnike sa otkrivenim naslagama, ali nesigurnosti su i dalje postojale. Potvrđeno je da MFF, kolosalna geološka formacija duga 5.000 kilometara, sadrži vodeni led, što dovodi u pitanje prethodne pretpostavke.
„S obzirom na to koliko je dubok, da je MFF jednostavno ogromna hrpa prašine, očekivali bismo da će se zbije pod vlastitom težinom“, pojašnjava Andrea Ćičeti iz Nacionalnog instituta za astrofiziku u Italiji, preneo je „Lajv sajens“.
Ispod površine Marsa krije se sloj vodenog leda koji pritiska zaleđena prašina
CC0 / rawpixel.com / NASA (Source) /
Podzemni radar MARSIS na „Mars Ekspresu“ konačno je otkrio prozirne naslage male gustine, što su karakteristike koje odgovaraju vodenom ledu. Ovaj novi uvid u ekvatorijalne naslage leda postavlja pitanja o nekadašnjoj klimi na Crvenoj planeti, dovodeći u pitanje dosadašnje predrasude i podstičući pitanja o istorijskim uslovima planete.
Šta više, novo otkriće podstiče nagađanja o pomeranju aksijalnog nagiba Marsa kroz njegovu istoriju. Fluktuirajući između 10 i 60 stepeni, ta bi varijacija mogla da objasni zakopani ekvatorijalni led, nastao tokom razdoblja velikog nagiba kada bi vodeni led mogao da se nakupi na površini i naknadno bude prekriven pepelom i prašinom.
Istraživanje vezano za otkriće pomenutog vodenog leda objavljeno u časopisu „Geophysical Research Letters“.
Pogledajte i: