Sada, nova analiza sugeriše da su ti planetezimali već sadržavali vodu, prenosi „Sajens“.
Naučnici su testirali uzorke iz meteorita za koje kažu da su jednako stari kao i ti planetezimali. Pritom su pronašli znakove hemijskih reakcija za koje se zna da se događaju u prisustvu vode. U tim uzorcima danas nema vode, ali naučnici još mogu da uđu u trag vodi koju su nekada sadržavali.
Tokom vremena, ako je voda u prisutnosti drugih elemenata, atomi kiseonika će se odvojiti iz molekula vode i spojiti s tim elementima. Voda i gvožđe će, na primer, proizvesti gvožđe-oksid. To je materija koja Marsovu površinu boji u crveno.
Međutim, čak i tog gvožđe-oksida već odavno nema u meteoritima — ali s „nestajanjem“ bi sa sobom otišlo malo gvožđa iz meteorita. To znači da naučnici mogu da tragaju za drevnom vodom merenjem nivoa gvožđa u meteoritu u poređenju sa ostalim elementima svemirske stene.
Naučnici su očekivali da će pronaći otprilike onoliko gvožđa koliko nikla i kobalta. Ali, umesto toga, pronašli su da, u poređenju s njima, dosta gvožđa nedostaje što ukazuje na prisutnost kiseonika, odnosno i vode.
Ukratko, zaključili su da je prvobitni materijal koji je formirao unutrašnji Sunčev sistem verovatno uključivao vodu.
„Razlika između onoga što smo izmerili u meteoritima unutrašnjeg Sunčevog sistema i onoga što smo očekivali implicira oko 10.000 puta veću aktivnost kiseonika“, rekao je Pol Asimov, geolog i geohemičar s Kalifornijskog instituta za tehnologiju.
Ako su vodonik i kiseonik iz vode bili prisutni u tim primordijalnim planetarnim građevinskim blokovima, onda je to dobar znak da su i drugi elementi (ugljenik i azot, ključni za stvaranje života) takođe mogli da budu tamo na početku, preneo je Jahu njuz.
Istraživanje je objavljeno u časopisu „Nature Astronomy“.
Pogledajte i: