ŽIVOT

Nije sve u hrani: Naučnici otkrili razloge epidemije gojaznosti

U predmetima koji nas okružuju, pakovanjima za hranu, posudama i čak kućnoj prašini postoje hemikalije od kojih se čovek goji. Naučnici su ih podelili u posebnu grupu hemikalija koja utiče na organizam, otkrivamo da li se možemo od njih zaštititi?
Sputnik

Problem sa viškom kilograma

Svet je zahvatila epidemija gojaznosti koja je najzastupljenija u razvijenim zemljama. Naučnici navode da se u poslednjih 20-30 godina broj kalorija u hrani nije povećao, čak se i smanjio jer su ljudi počeli da svesno biraju niskokalorične proizvode, ali da problem gojaznosti postoji.
Nije održiva ni teza o tome da gojaznost nastaje zbog toga što ljudi nisu aktivni. Bez obzira na to što se sportom svake godine bavi sve veći broj ljudi, nivo gojaznosti se, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije od 1975. godine, utrostručio. U SAD je, na primer, 2000. godine prekomernu težinu imalo 30,5 odsto stanovništva, a 2018. godine 42,4 odsto. Međutim, povećava se telesna težina i kućnih ljubimaca - pasa, mačaka, glodara i naučnici istražuju šta je uzrok tome.

Narušen metabolizam

Sve dijete za mršavljenje su bazirane na korišćenju jedne vrste proizvoda i zabrani korišćenja nekih drugih. Postoji mišljenje da nije problem u samim proizvodima, već u štetnim hemijskim jedinjenjima koja sadrže prehrambene poluprerađevine, konzerve i previše obrađena hrana, kao i posude i pakovanja. Nučnici su otkrili da mnogi izazivaju da organizam obrazuje masne ćelije. Te supstance se dele u posebnu grupu obezogena koji „rađaju gojaznost“.
Termin je izmislio profesor biologije Kalifornijskog univerziteta u gradu Ervajn Brus Blumberg. On je 2006. godine otkrio da se jedinjenja koja sadrže olovo i koriste u svojstvu stabilizatora u proizvodnji polivinilhlorida, od koga se proizvode jednokratne posude za hranu, doprinose formiranju masti kod miševa. Rezultati studije su pokazali da su, u poređenju sa kontrolnom grupom koja je dobijala istu hranu po broju kalorija imali poremećen metabolizam i ubrzano gomilali masti u tkivima, jetri i jajnicima.
Bis (2-etilheksil) ftalat (DEHP) je plastifikator koji se nalazi u plastičnoj posudi i jednokratnoj posudi za hranu, kao i u mnogim predmetima u domaćinstvima, u tepisima, keramici, zavesama, igračkama, nameštaju, kozmetici itd. Ispitivanja su pokazala da je kod ljudi pronađena korelacija među velikim nivoom ftalata u krvi sa gojaznošću.
Oko nas se nalaze i polifluoroalkalna jedinjenja (PFAS) koja se masovno koriste u proizvodnji materijala za pakovanja, posudama, kozmetici, sredstvima za čišćenje, odeći i obući. Ta se sredstva ne razlažu i zagađuju zemljište.
U poslednjih 20 godina pojavio se veliki broj naučnih radova koji dokazuju da je PFAS štetan za ljude. Stvaraju širok spektar ozbiljnih zdravstvenih problema, od poremećaja imunog sistema do neplodnosti i raka. Pored toga, metabolizam se remeti, što dovodi do nagomilavanja masti.
Naučnici su otkrili 50 štetnih jedinjenja, među kojima je i nikotin, antiperini, koji se nalaze u bojama i premazima za zaštitu, pesticidi i hemijska đubriva, kao i neki lekovi.

Mehanizam delovanja

Biolozi pretpostavljaju da obezogeni deluju tako da metabolizam pretvaraju u mehanizam za stvaranje masti, ali uzrok tome još nije otkriven.
Primarni regulator formiranja masnih ćelija je gama-receptor ćelijskog jezgra, aktiviran proliferatoram peroksizom (PPARγ — Peroxisome proliferator-activated γ-receptor). Peroksizomi su male organele prisutne su u svim eukariotskim ćelijama i sadrže enzime koji mogu da oksidiraju neke organske materije, uključujući masne kiseline. Haučnici su otkrili da ćelija zauvek menja metabolizam i da se zatim masti gomilaju i teško ih se organizam oslobađa.
Otkriveno je da ljudi sa uvećanim nivoom PFAS-a imaju veće mogućnosti da im oboli štitna žlezda i imaju probleme sa kontrolom apetita, a takođe im se menja količina energije koju telo sagoreva u mirovanju.
Najviše zabrinjava što neki hemijski uticaji koji dovode do povećanja telesne težine mogu da se prenose sa generacije na generaciju zbog promene funkcionisanja gena.

Neprijatelji organizma

Naučnici savetuju da se što manje koriste plastična pakovanja i da se hrana ne greje u mikrotalasnoj rerni, da se ne kupuju prerađevine, već da se konzumiraju sveži proizvodi i da se hrana priprema kod kuće. Napominju i da je važno da se pića kupuju u staklenoj ambalaži.
Ruski naučnik Sergej Sergejev savetuje da se koristite prirodne zamene za hemikalije u domaćinstvu: sirće, soda, sok od limuna, senf i da se koristi manje plastično posuđe. On napominje da je teško ograditi se od tih jedinjenja jer se ona nalaze u odeći, nameštaju, kozmetici i sredstvima za ličnu higijenu.
Posebno ih ima u prašini i naučnici tvrde da čovek proguta oko 50 miligrama prašine svakodnevno. Testiranje na miševima je pokazalo da je prašina moćan faktor za prikupljanje triglicedira.
Osim toga, u hrani ima veliki broj aditiva koji narušavaju metabolizam, kao što su arome i pojačivači ukusa, najpoznatiji je E621, zatim emulgatori kao što su parabeni koji se koriste kao konzervansi u hrani i proizvodima za ličnu higijenu.
Važni je znati, da iako hemikalije u hrani i ambalaži mogu uticati na metabolizam, gojenje je uvek rezultat složene interakcije mnogih faktora, među kojima su genetika, način života, ishrana i životna sredina.
NAUKA I TEHNOLOGIJA
Narušeni režim ishrane i sna - manja uspešnost dece u školi, gojaznost; Ukinuti popodnevnu smenu
Komentar