Kako je kazala generalni direktor kenijske finansijske kompanije „AZA Fajnans“ (AZA Finance) Elizabet Roselo, za Afriku korišćenje dolara u trgovini znači da zemlje kontinenta nemaju mogućnost da međusobno trguju u lokalnim valutama. Roselo ističe da afričke zemlje traže nove izvore ulaganja pošto međunarodne finansijske strukture, poput Svetske banke, ne poklanjaju dovoljno pažnje kontinentu.
Još jedan razlog zašto se zemlje u razvoju pridružuju BRIKS-u je njihova želja da dobiju zaštitu od politike sankcija SAD, smatra profesor primenjene ekonomije sa Univerziteta Džon Hopkins Stiv Hanke.
On navodi da zemlje Globalnog juga vide u bloku protivtežu svetskom finansijskom sistemu u kojem dominiraju SAD.
Istovremeno, nekoliko stručnjaka tvrdi da širenje BRIKS-a neće dovesti do podele svetske ekonomije. Glavni ekonomista konsultantske kuće „Oksford ekonomiks“ Adam Slejter rekao je da novi članova bloka čine svega tri odsto svetske trgovine. Međutim, po rečima bivšeg zvaničnika Bele kuće i Svetske banke Harija Brodmana, pridruživanje BRIKS-u više ima politički i simbolički nego ekonomski značaj.
Grupa BRIKS je od svog osnivanja 2006. godine prošla dva talasa širenja. Prvobitnoj postavi, koja je uključivala Brazil, Rusiju, Indiju i Kinu, pridružila se Južnoafrička Republika 2011. godine. U avgustu 2023. još šest zemalja pozvano je da se pridruži bloku, uključujući Argentinu, ali je ta država krajem decembra odbila da se pridruži. Pet novih članica – Egipat, Iran, Ujedinjeni Arapski Emirati, Saudijska Arabija i Etiopija – od 1. januara su punopravne članice BRIKS-a kojim ove godine predsedava Rusija.
Pogledajte još: