Prva žena
Mitohondrijska Eva je uslovno molekularno-biološki pojam, koji označava ženu koja je je najstariji predak savremenog čoveka (Homo sapiens). Upravo od nje su ljudi nasledili jedan od dva tipa genoma – mitohondrijalni.
Ljudi imaju dva tipa genoma – jedarni i mitohondrijalni. Jedarni genom se nalazi u jedru ćelije i u procesu formiranja polnih ćelija vrši se kombinacija i redukcija, odnosno potomci dobijaju polovinu gena od oca, a drugu polovinu od majke. Drugi genom se nalazi u mitohondrijama i on potomcima prenosi gene majke.
„Mitohondrije su unutrašnji delovi ćelije koji imaju elipsoidnu strukturu. Okruženi su proteinsko-lipidnom membranom koja pliva u citoplazmi i zove se organela. Svaka mitohondrija ima svoju DNK. Genom mitohondrije je veličine oko 16.560 nukleotida, što je 181.000 puta manje od jedarnog genoma koji sadrži tri milijardi nukleotida. U mitohondrijskom genomu se nalazi 37 gena, uključujući nekoliko veoma važnih gena koji su odgovorni za metabolizam. Ako dođe do poremećaja u ovom genomu onda dolazi do ozbiljne nasledne bolesti koju će majka preneti. Međutim, za razliku od genoma jedra, koji ima samo jednu kopiju, mitohondrijski genom ima mnogo kopija, jer u ćeliji ne postoji jedna mitohondrija, već nekoliko stotina, pa čak i hiljada. U slučaju da se mutacija dogodila u jednoj organeli, onda se to kompenzuje drugim, ali ove mutacije nisu toliko opasne kao mutacije u jedarnoj DNK“, objasnio je profesor Krutovski.
Glavna funkcija tih organela je u sintezi ATP (adenozintrifosfata) koji se koristi u ćelijama u svojstvu osnovnog izvora hemijske energije.
„Za razliku od jedarne DNK, kod koje polovinu dobijamo od majki, a drugu od oca prilikom oplođenja jajne ćelije, mitohondrijski geni koji se nalaze u ćelijskoj strukturi, organeli, prenose se samo potomcima majke. Kada se jedro spermatozoida spoji sa jedrom jajne ćelije, oko jedra se nalaze mitohondrije i one se od majke prenose na bebu“, rekao je ruski genetičar.
U mitohondrijalnoj DNK se nalaze isključivo geni majke, zato se te mitohondrije koje se nalaze u našim ćelijama nasleđuju po majčinskoj liniji sve od prvog pretka mitohondrijske Eve.
Svi smo poreklom iz Afrike
Postoje metode filogenetske analize koje se koriste za određene evolucionarne odnose među organizmima. To se može šematski prikazati i zove se filogenetsko drvo.
„Mitohondrijalna DNK, kao i bilo koja druga, mutira i što je veći vremenski prostor među pokolenjima, onda je sve veći broj mutacija. Analizirajući jedinke različitog geografskog, etničkog i rasnog porekla, genetičari su izgradili filogenetsko drvo koje odražava vreme divergencije potomaka od zajedničkog pretka - majke. Posmatranjem se može videti matično filogenetsko drvo koje izgleda kao obrnuto porodično stablo. Na njemu se može videti da smo svi u srodstvu i da imamo zajedničkog majčinskog pretka u Africi. Taj predak se zove mitohondrijalna Eva“, objasnio je genetičar.
Prema naučnim podacima, savremeni čovek se pojavio upravo u Africi pre oko 200 hiljada godina i širio se dalje preko Azije i Evrope po celom svetu tokom poslednjih 70.000-100.000 godina.
„Veći deo migracije homo sapijensa po svetu dogodio se u talasima tokom poslednjih 50.000-60.000 godina, ali su prve migracije iz Afrike bile još ranije, pre oko 70.000-100.000 godina. Preko Beringovog moreuza je pre 15.000-20.000 godina počela da se nastanjuje Severna Amerika, a onda i Južna Amerika pre 10.000-15.000 godina. Pramajka celokupnog čovečanstva je pre 120.000 godina živela u Istočnoj Africi. Međutim, to ne znači da je ona bila jedina osoba ili da je bila jedini predstavnik tog vremena. Ona predstavlja samo hipotetičkog zajedničkog pretka čiji su se geni prenosili preko majke do savremenog čoveka“, zaključio je Krutovski.