Leteći tenk
„Ilja Muromec“ je prvi u istoriji višemotorni bombarder. Tokom godina eksploatacije avion je imao niz svetskih rekorda, po masi tereta koji je nosio, po broju putnika, vremenu i maksimalnoj visini leta.
Po konstrukciji to je bio četvoromotorni avion od drveta i imao je krila razne dužine. Četiri motora jačine 140-220 konjskih snaga, mogao je da razvije brzinu 105-135 kilometara na čas i da leti na visini do 3.500 metara. Avion je imao od dva do osam mitraljeza i od 350 do 1.500 kilograma bombi, što je do početka HH veka bio neverovaran vojni teret.
Tokom Prvog svetskog rata je ruska vojska imala oko 60 aviona koji su imali oko 400 letova i koji su na pozicije protivnika bacili 65 tona bombi i uništili 12 neprijateljskih lovaca. Zadivljujuća je činjenica da je Ruska imperija izgubila samo jedan bombarder, koji su istovremeno napadali dvadeset neprijateljskih aviona. Njihovo naoružanje je jedva bilo dovoljno da obori četvoromotorni gigant.
Vojska je većinu aviona, oko 20, izgubila zbog različitih tehničkih kvarova i nesrećnih slučajeva. „Ilja Muromec“ je daleki predak savremenog strateškog nosača raketa Tu-160.
Dvokrilca sa fiksnim krilima je projektovao Aleksandar Kudašev. On je 1910. godine podignut u vazduh, poleteo skoro 70 metara i sleteo. Bio je težak 420 kilograma, krila su od impregrirane gume od devet metara. To je bio eksperimentalni primerak i projektant je smatrao da, možda, neće imati neku budućnost.
Poslednja i najbolja verzija je „Kudašev-4“ koji je na prvoj u Rusiji Međunarodnoj vazduhoplovnoj izložbi u Sankt Peterburgu 28. aprila 1911. godine postigao uspeh. Imao je 50 konjskih snaga i kretao se brzinom od 80 kilometara na sat. Tada su planirali da proizvedu varijantu aviona za vojsku. Međutim, jedini primerak se srušio na takmičenju. Kudašev nije uspeo da modernizuje avion jer je poginuo na frontu u Prvom svetskom ratu.
Avion S-16 je proizveden u Rusko-Baltičkoj fabrici („Ruso-Balt“) 1914-1915. godine pod rukovodstvom pilota i konstruktora Igora Sikorskog. Imao je motor od 80 konjskih snaga, leteo je brzinom od 120 kilometara na sat i leteo 1.000 metara za osam minuta.
Prvi vazdušni sukob je imao 20. aprila 1916. godine i uništio je austrijski avion za osmatranje „Aviatik“. S-16 je aktivno ratovao u Galiciji i više puta je uništavao neprijateljske avione. Najpoznatiji je potporučnik Ivan Orlov koji je jedan od prvih imao dve pobede, a 26. maja je uništio nemački avion „Albatros“.
Morski lovac
Prvi ruski nosač torpeda GASN (hidroaeroplan specijalne namene), koji su projektovali Mihail Šišmarov i Dmitrij Grigorovič, poleteo je 24. avgusta 1917. godine. Bio je težak i imao je dva motora od 250 konjskih snaga i razmah krila od 28 metara. Namenjen je bio za jedan zadatak - da dostavi velika torpeda i lansira ih u pravcu neprijateljskog broda.
Međutim, nije bio mnogo pouzdan i projekat je zaustavljen. Avion je 24. septembra 1917. godine doživeo nesreću dok je sletao na vodu. Ipak, iskustva koja su stečena prilikom proizvodnje GASN-a su bila osnova za proizvodnju serijskih sovjetskih nosača torpeda.
Za obaveštavanje i spasavanje
Dmitrij Grigorovič je projektovao i hidroavion M-5 koji je imao široku primenu i bio je jedan od prvih koji je imao serijsku proizvodnju. U periodu 1915-1917. godine je proizvedeno 183 aviona M-5. Avion se odlično ponašao na morskoj površini i imao je odlične karakteristike prilikom leta. Mogao je da sleće na talase visine do pola metra.
Ovi avioni su korišćeni u Crnomorskoj floti gde su korišćeni za obaveštavanje, pratili su eskadrile i čuvali vojne pomorske baze. Često su korišćeni za spasavanje. Jedan M-5 se našao i u Finskoj, a jedan u Turskoj koji se nalazi u muzeju u Istanbulu.