Cilj Zapada da se kosovsko pitanje reši do kraja 2023. godine čini se da nije uspeo, a ostaje da se vidi da li će 2024. godina koja je izborna za evropske institucije u junu i za SAD gde su predsednički izbori u novembru usporiti ili možda „kupiti“ vreme Beogradu za rešavanje pitanja Kosova i Metohije.
Izbori mogu da nam donesu vreme
Odgovor na ovo pitanje, kako kaže diplomata i bivši ambasador Vladislav Jovanović, teško je dati precizno.
„Da se poslužim jednom rečenicom Nikole Pašića – može biti ali ne mora da bude. Cela ta godina će biti godina političkih podrhtavanja i ishoda izbora koji su praktično svuda, i na Zapadu, i u Evropi, i u Rusiji, dakle. u mestima u kojima se odlučuje o svemu a pre svega o nama. Jedino što bi nama moglo da pravi problem jeste ponašanje Prištine koja bi verovatno i dalje mogla da dobije zeleno svetlo da nastavi sa politikom terora,“ kaže Jovanović.
Međutim, jasno je, dodaje on, da će u svakoj od pomenutih država preokupacija biti pre svega na unutrašnje stvari vezane za izbore, ali će to istovremeno da stvori i jedno stanje groznice među tim državama jer će biti što javnih, što tajnih pokušaja da utiču jedni drugima na izbore.
Priština može da nam pravi probleme
„Odnosi će biti nepredvidljivi i pod taktičkim nivoima. Kažem taktičkim, jer to neće da prelazi određenu meru, već će ostati u okviru onoga što je strategijske prirode, dok će sve ostalo biti zamrznuto. Pod tim podrazumevam razne konflikte, uključujući i one potencijalne koji će verovatno u tom periodu imati neku vrstu zimskog sna. Ali taj san neće biti miran, već isprekidan. Mi smo trenutno u situaciji da smo izloženi pritisku bloka EU i Amerike koji nas tera da što pre rešimo pitanja Kosova i Metohije,“ kaže Jovanović
Ali, dodaje sagovornik Sputnjika, teraju nas na način na koji oni to zamišljaju u pravnom i svakom drugom smislu, koje bi dovelo do priznanja Kosova sa naše strane.
„Najveći pritisak na nas će biti u januaru i februaru, a i pošto su njihovi izbori odmah iza toga ti pritisci neće, po mojoj oceni, prelaziti neke opasne granice. Dakle, i oni će se zadržati na taktičkim nivoima. Mi treba da budemo jaki i da zadržimo svoje principe uprkos svemu,“ poručuje Jovanović.
Moguće promene u EU u našu korist
Prema njegovim rečima, i izbori koji su održani kod nas su neka vrsta doprinosa da i mi sami možemo da neke stvari prolongiramo, počev od toga da nećemo imati odmah vladu.
Ono što takođe ostaje nepoznanica a tiče se nas je, kako Jovanović napominje, raspored snaga koji će doći na vlast i u EU, i u Americi.
„Ta dva paralelna procesa i u Americi, i u Evropi su poprilično neizvesna. Ako bi u Americi Donald Tramp pobedio gotovo je izvesno da bi promenio politiku prema Rusiji u pozitivnom pravcu. Ukoliko bi u Evropi došlo do promene odnosa snaga u smislu jačanja suverenističkih snaga i povećavanja njihovog broja, to bi takođe moglo na političkoj vagi da natera EU da olabavi pritiske na Rusiju i da polako počne da revidira dosadašnju militantnu politiku,“ mišljenja je Jovanović.
Takve promene bi se, smatra on, više nego povoljno odrazile i na naše pitanje što se tiče Kosova i Metohije.
Jovanović procenjuje da bi lako moglo da se desi da promene u EU krenu ovim tokom, posebno što se pored Mađarske i Slovačke taj nacionalni duh budi i u Francuskoj ali i u Holandiji što je veliko iznenađenje jer se ona do sada smatrala nekom vrstom američkog satelita u Evropi.