U aprilu je Brisel kupio rekordnih 745 miliona kubnih metara ruskog gasa u tečnom obliku, a nakon toga počeo je postepeno da smanjuje uvoz, dok se u septembru njegov obim spustio na 74 miliona kubnih metara.
Situacija se naglo promenila u oktobru: Belgija je neočekivano povećala kupovinu za šest puta, na 448,6 miliona kubnih metara, a izraženo u novcu, uvoz je skočio sedmostruko, na 166 miliona evra. Prema rezultatima iz oktobra, Rusija je u Belgiju izvezla gotovo 37 odsto svog prirodnog tečnog gasa.
Holandija, koja je posle tromesečne pauze u septembru obnovila nabavku tečnog prirodnog gasa iz Rusije, u oktobru je nastavila da povećava nabavku za 26 odsto, na 267 miliona kubnih metara.
Grčka i Portugal su nakon pauze u septembru takođe ponovo počele da uvoze rusko gorivo: prva je odmah nabavila 188 miliona kubnih metara, a druga 97 miliona kubnih metara.
Generalno, Evropska unija je povećala uvoz ruskog prirodnog tečnog gasa u oktobru za 1,7 puta, na 1,2 milijarde kubnih metara.
Tržište EU je za Rusiju bilo glavno tokom istorije, isporuke u uniju dostizale su 150 milijardi kubnih metara godišnje.
Godine 2022, usled diverzije na gasovodima „Severni tok“, kao i sankcija, saradnja među Moskvom i evropskim zemljama u ovoj oblasti se preokrenula.
Prema rezultatima iz 2022. godine „Gaspromove“ isporuke gasa u inostranstvo smanjenje su za gotovo 85 milijardi kubnih metara, na 100, 9 milijardi.
Istovremeno, prema aktuelnim podacima Evrostata, članice EU (uključujući pristalice Kijeva - Estoniju i Litvaniju), uprkos obećanjima da će odustati od ruskog plavog goriva, kupile su od Moskve prirodni tečni gas u vrednosti od 6,1 milijardi evra.
Kremlj je više puta saopštavao da je Zapad napravio ozbiljnu grešku, odustavši od kupovine ruskih energenata, te da zapada u novu, snažniju zavisnost, uslovljenu višim cenama.
Kako je Rusija zapanjila Zapad pogledajte u emisiji „Prorok“: