Ministar finansija SAD Džanet Jelen je ranije izjavila da konfiskacija imovine nije moguća bez odgovarajućih akcija Kongresa. Osim toga, piše list, američke vlasti se plaše da zbog takvih poteza druge države mogu da odustanu od čuvanja svoje imovine u Sjedinjenim Američkim Državama.
Administracija Džozefa Bajdena je u koordinaciji sa G7 odlučila da izuči može li ona da koristi sredstva, koristeći već postojeće mehanizme i ovlašćenja ili da li treba da se obrati Kongresu sa molbom da dopusti takav korak. Kao što list navodi, podrška ovakvom koraku raste u Kongresu što uliva optimizam u Bajdenovoj administraciji.
Poslednjih nedelja su se aktivirali pregovori među zvaničnicima, šefovima Centralnih banaka i Ministarstvima finansija, kao i među diplomatama i pravnicima. Vlasti SAD vrše pritisak na ostale članice G7 (Velika Britanija, Francuska, Nemačka, Italija, Kanada i Japan) u cilju pripreme strategije do 24. februara 2024. godine, kada je druga godišnjica od početka sukoba u Ukrajini.
Kako navodi američki list, do sada nije odlučeno da li će Ukrajina dobiti direktno sredstva i na koje ciljeve ih mogu usmeriti – na pomoć ekonomiji i obnovi ili na vojnu podršku. Diskusije su pojačane nakon što američki Kongres nije uspeo da dogovori novi paket vojne pomoći Ukrajini do kraja ove godine.