„Sada vidimo da su, svi razgovori o tome da mi prevazilazimo sankcije i možemo da izađemo suvi iz vode, bili pogrešni. O tome su govorili na našim velikim televizijama sve vreme od početka sukoba. U tome se i zaključuje efekat sankcija. I to je zahvaljujući tome čto s jedne strane, dolazi do ograničenja tržišta robe, koje je izvozila Evropa, a sa druge strane je izvoz jeftinih sirovina. Zahvaljjući tome je EU prošle godine ‘potonula’ i prvi put zabeležila tako veliki negativan saldo trgovinskog balansa od 450 milijardi evra (430 milijardi evra prema podacima Evropske komisije). Ove godine se ta tendencija sačuvala“, rekao je on.
Proizvodnja će u Evropskoj uniji samo padati – to je tendencija koja je učvršćena i nedavnim sankcijama koje zabranjuju ponovni izvoz osetljivih proizvoda u Rusiju.
„Neprijatnost je u tome da EU nastavlja sankcije. Mislim da vi znate da je za zaobilaženje sankcija deo kompanija eksportovala robu u treće zemlje, koje su zatim prodavale robu sa dvostrukom namenom kao što su čipovi za mašine za pranje veša kao gorivo ili za električne trotinete itd. Kako bi reeksportu došao kraj, odnosno ponovnom izvozu koji je išao u Rusiju, i uvozu donekle jeftinog goriva koje je skuplje preko posrednika, Evropska unija bi trebalo od 20. decembra da u svim međunarodnim sporazumima na uvoz i izvoz uključi punkt ‘bez Rusije’. Odnosno, kada kupujete taku robu vi ne možete da ga reeksportujete“, istakao je bugarski ekonomista.
Zaključio je da se ta zabrana ne odnosi na zemlje kao što su SAD, Kanada, Japan i druge i dodao da američke ili kanadske kompanije mogu reeksportovati i dobijati korist od toga. Istakao je da to znači da će proizvodnja u EU samo padati i da je to dugotrajna tendencija.