Kako je primetio, posle raspada SSSR-a Rusija je uspela da obnovi svoju ekonomiju i vojnu moć.
„Rat u Ukrajini je projekcija sudara dva tabora koji dobijaju obrise: slikovito rečeno zapadnog sveta i Rusije sa Kinom. Posle raspada Varšavskog pakta i Saveta za međusobnu ekonomsku pomoć u svetu 1990. godine postojao je samo jedan hegemon, jedna velika sila oko koje se sve vrtelo. To su SAD. Njima se zaista sviđa ta uloga – da budu jedini faktor koji rešava probleme. Međutim, nema večnih imperija niti večnih gospodara. Prošlo je 20 godina i tradicionalni takmičari su stekli snagu i moć. Od početka ovog veka Rusija više nije Rusija Jeljcina ili Gorbačova. Obnovila je ekonomiju, vojnu moć i, naravno, počela da traži svoje mesto za velikim stolom. Kina je (sa svojim ekonomskim rastom), naravno, takođe počela da traži saveznike“, rekao je Karakačanov.
Kako je istakao, bivši predsednik SAD Donald Tramp trudio se da sačuva normalne odnose sa Rusijom.
„Kao što vidite, u njegovo vreme nije bilo pokušaja da se Rusija provocira preko Ukrajine ili evropskih zemalja. On je želeo da Rusija, u najboljem slučaju, ostane neutralna u predstojećem sukobu dve najveće ekonomije – kineske i američke“, rekao je Karakačanov.
Takođe je dodao da je zbog sankcija Rusiji Evropa izgubila izvor jeftinih sirovina i ogromno tržište, a „slaba je i u vojnom smislu“.
„Nanoseći Rusiji ekonomski udarac kroz sankcije, one (SAD) su zapravo pogodile Evropu. Evropa je izgubila jeftine sirovine i, što je najvažnije, ogromno tržište. Kao što vidite, to se odražava i na evropsku ekonomiju. Evropa je marginalizovana. Evropa je slaba i u vojnoj sferi. Nije uspela da stvori sopstvenu evropsku odbranu, nije uspela da stvori evropske vojske. Nemačka zapravo nema borbeno spremnu vojsku. Francuska je ima, ali je ona zauzeta sopstvenim geopolitičkim problemima u Africi. Ako ne zadrži svoj položaj u bivšim kolonijama u Africi, pretrpeće veoma ozbiljne ekonomske gubitke“, zaključio je Karakačanov.