„Predlog mora da odobri Savet EU, za to je potreban jednoglasan stav“, podsetio je evropski diplomata.
On je dodao da Evropska komisija neće otvoreno objaviti predlog o imovini Centralne banke Rusije „iz razloga poverljivosti“ i „pošto je reč o sankcijama“, on se podnosi na jednoglasno odobrenje Savetu EU.
Prema rečima sagovornika, dalje mere, uključujući finansiranje programa za obnovu Ukrajine iz dobijenih prihoda, zahtevaće novi predlog i novo rešenje Saveta EU. Izvor nije saopštio kada bi mogao biti prihvaćen drugi predlog, navodeći „nedostatak rokova“.
Takođe je objasnio kako će se tačno povlačiti sredstva za finansiranje Ukrajine zahvaljujući prihodima ruske Centralne banke.
„Zbog imobilizacije sve investicije Centralne banke Rusije, na primer, šestomesečne obveznice, akumulirane su na računima depozitora, a vremenom ta imovina donosi sve više profita... Ti profiti su takođe imobilisani, ne mogu se povući, kao i sama imovina. Depozitori ulažu ove vanredne profite ... Vremenom je sve ovo proizvelo velike prihode i oni nastavljaju da rastu. Ovi vanredni prihodi postoje samo zbog imobilizacije osnovne imovine, to je direktna posledica sankcija zamrzavanja, depozitori inače ne bi bili u mogućnosti da dobiju ove prihode. Vidimo da depozitori čuvaju ove prihode kao profit na svojim računima... Smatramo da je legitimno smatrati ove prihode, pošto su nastali kao rezultat imobilizacije, na raspolaganju za plaćanje naših programa za rekonstrukciju i obnovu Ukrajine. To je dugoročni cilj“, objasnio je izvor.
On je napomenuo da će „sledeći korak biti potpuno odvojen od sadašnjeg, jer će biti potreban potpuno novi predlog Evropske komisije i visokog predstavnika EU za spoljnu i bezbednosnu politiku, a shodno tome i nova odluka Saveta EU“.
„Kada budemo dovoljno uvereni da možemo da pređemo na sledeći korak, biće pokrenut novi predlog. Za sada nema nikakvih postavljenih rokova“, istakao je diplomata.
On je dodao da će se „tokom pripreme drugog koraka razgovarati o rizicima po stabilnost, pitanjima vlasništva... međutim, sadašnji predlog sadrži i neke tačke za zaštitu interesa i izbegavanje rizika za depozitore“.
Nakon početka specijalne vojne operacije u Ukrajini, Evropska unija i zemlje G7 zamrzle su skoro polovinu ruskih deviznih rezervi u iznosu od oko 300 milijardi evra. Oko 200 milijardi evra nalazi se u EU, uglavnom na računima belgijske kompanije „Euroclear“ – jedne od najvećih svetskih sistema kliring sistema. Lideri EU su u oktobru prošle godine naložili Evropskoj komisiji da pripremi predloge za korišćenje zamrznutih sredstava za finansiranje obnove Ukrajine, ali predlog od EK još uvek nije dobijen. U Kremlju su saopštili da bi donošenje takvih odluka „predstavljalo još jedan korak u kršenju svih pravila i normi međunarodnog prava“.