„Ukrajina je počela da uskraćuje prava pripadnicima mađarske manjine još pre osam godina. Mi ćemo razmotriti najnovije izmene zakona koje je usvojio ukrajinski parlament, međutim, već je sada jasno da su nove odredbe daleke od onih iz 2015. godine“, rekao je on.
Prethodno je ukrajinska Vrhovna rada usvojila zakon o proširenju prava nacionalnih manjina u Ukrajini koja im vraća mogućnost osnovnog i srednjeg obrazovanja na maternjem jeziku, ali samo u slučaju ako je to jedan od jezika Evropske unije.
Parlamentarna skupština Saveta Evrope (PS SE) je još u februaru saopštila da će se na inicijativu Mađarske i Rumunije obratiti Venecijanskoj komisiji povodom pitanja položaja nacionalnih manjina u Ukrajini.
Tim povodom je mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto rekao da se Budimpešta iskreno nada da će međunarodna zajednica, Evropska unija i međunarodne organizacije primorati Ukrajinu da sprovede odluku komisije, kao što je to više puta bio slučaj u slučaju mađarskog zakonodavstva.
Po rečima Sijarta, u proteklih sedam ili osam godina mađarsko-ukrajinske odnose uglavnom je određivala politika Kijeva koji je „korak po korak kršio i oduzimao prava mađarskoj nacionalnoj zajednici“. Kako je kazao, konačna odluka komisije trebalo bi da bude doneta do juna ove godine.
Venecijanska komisija je savetodavno telo Saveta Evrope za ustavna pitanja. Komisija se bavi analizom zakona i nacrta zakona država članica koji utiču na pitanja ustavnog prava, uključujući izborne standarde, prava manjina itd.