Pravo je iznenađenje bilo prošle godine kada je Dante Egzum, nekadašnji visokoplasirani igrač na NBA draftu stigao u Partizan posle, reklo bi se, neuspešne odiseje u Barseloni, ali je rad sa Željkom Obradovićem izvukao najbolje od njega i trasirao mu put ka željenom povratku u Ameriku.
U suprotnom smeru je u Beograd stigao Peri Dozir, momak koga ljubitelji košarke pamte iz vremena kada je delio svlačionicu sa Nikolom Jokićem u Denveru, ali samo nekoliko meseci, usled povreda igrača na spoljnim pozicijama.
Skepse je bilo i kad je Egzum dolazio, da li je on plejmejker, na kojoj poziciji treba da igra, da li će se uklopiti, a sasvim sigurno da je njena doza bila još veća kada je objavljeno da će ga u crno-belom dresu zameniti igrač koji direktno dolazi iz NBA lige.
Bilo je opravdanja za to, Egzum je imao sezonu u Barseloni da se privikne na evropsku košarku, dok je za Dozira sve to novost, što se i pokazalo na startu sezone, kada je bilo jasno da pati zbog činjenice da ne može baš da „dozira“ svoju agresivnost u odbrani koja mu je zaštitni znak.
Ipak, kako je vreme prolazilo, momak koji može da odigra na sve tri spoljne pozicije, kao i Egzum, pronalazio je načine da se uklopi u Obradovićev sistem, a prelomna tačka svega je povreda Alekse Avramovića.
U odsustvu energetskog lidera tima, reklo bi se i prvog plejmejkera, Dozir je morao da preuzme veću ulogu na toj poziciji i zasad pokazuje da bi mogao uspešno da obavlja taj posao na evroligaškom nivou, možda i bolje od Egzuma.
Statistici nije uvek pogodno verovati, ali je u slučaju komparacije učinaka Egzuma i Dozira u prvih 12 utakmica za Partizan u Evroligi veoma interesantna.
U identičnom broju mečeva oni su bacili identičan broj poena, po 117, a samo u kategoriji izgubljenih lopti Egzum je beležio bolje partije, on je imao 22, a Dozir četiri više.
Svaka druga statistička kategorija je na strani aktuelnog igrača Partizana, od skokova (33-27), preko asistencija (42-27) do ukradenih lopti (11-8) i ukupnog indeksa korisnosti (119-116).
Ovakvi podaci ukazuju na brzu adaptaciju Dozira na evropsku košarku, ali i činjenicu da bi sa vrhunskom radnom etikom i posvećenošću koju ima prema treningu i profesionalnim obavezama, mogao da bude pravo iznenađenje za celu Evroligu, sa tendencijom poboljšanja rezultata u svakom smislu.