Od februara 2022. godine kada je Brisel počeo da uvodi ograničenja protiv Moskve, prosečna mesečna vrednost cene uvoza gasa u EU porasla je na 15,2 milijarde evra. Od toga 7,7 milijardi plaćeno je za tečni prirodni gas, ostalih 7,5 milijardi za gas koji se isporučuje gasovodima.
Istovremeno, u toku godine, pre početka uvođenja sankcija, evropske zemlje su za gas plaćale u proseku 5,9 milijardi evra (3,6 milijardi za gas iz gasovoda i 2,3 milijarde za tečni prirodni gas).
Time je, za 20 meseci gas preplaćen za 185 milijardi evra, a članice EU potrošile su u tu svrhu 304 milijarde evra.
Ranije je EU te iznose trošio tokom nekoliko godina: od aprila 2017. do kraja 2021. godine gas je plaćen 186 milijardi, a od 2013. do 2021. godine EU je uvezeni gas platila 292 milijarde evra.
Zbog cele situacije najviše su profitirale Sjedinjene Američke Države – 53 milijarde evra. Slede Velika Britanija sa 27 milijardi evra, Norveška 24 milijarde i Alžir 21 milijarda evra.
Rusija je, uprkos smanjenju obima isporuka, zbog rasta cena, zaradila dodatnih 14 milijardi evra, koliko je prihodovao i Katar.
Ruski predsednik Vladimir Putin ranije je izjavio da je politika obuzdavanja i slabljenja Rusije dugoročna strategija Zapada, a sankcije su nanele ozbiljan udarac celoj svetskoj ekonomiji. Moskva je saopštavala da Zapad nema hrabrosti da prizna neuspeh antiruskih sankcija. U zapadnim zemljama sve češće se čuju mišljenja da su ograničenja koja su uvedena Rusiji neefikasna.