Predsedavajući Predstavničkog doma američkog kongresa Majk Džonson nada se da će uskoro doći do glasanja za opoziv američkog predsednika Džozefa Bajdena.
Između opoziva, optužbi za genocid i korupcionaških afera
Republikanci su mesecima istraživali poslovanja Bajdena i njegovog sina Hantera u potrazi za nepravilnostima koje bi mogle da iskoriste kao osnovu za opoziv.
Istovremeno, lideri muslimanskih grupa u američkim saveznim državama za koje se ne zna unapred za kog kandidata tradicionalno glasaju na predsedničkim izborima, poručili su da će „mobilisati ljude“ u svojim zajednicama u kampanji protiv reizbora Bajdena, zbog njegove podrške Izraelu u ratu u Gazi.
Pre nešto manje od mesec dana, grupa za građanske slobode „Centar za ustavna prava“ podnela je federalne tužbe, protiv Bajdena, državnog sekretara Entonija Blinkena i sekretara odbrane Lojda Ostina jer „nisu sprečili, a pomogli su genocid u Gazi“.
Bajden je nedavno svedočio pred tužilaštvom u okviru istrage o nepropisnom čuvanju poverljivih dokumenata koji su pronađeni u njegovoj privatnoj kancelariji i navodno uključuju obaveštajne dosijee o Ukrajini, Iranu i Velikoj Britaniji.
Sudski proces protiv sina američkog predsednika Hantera Bajdena je u toku, a on je optužen za posedovanje vatrenog oružja i pored toga što je bio zavisnik od droge, kao i zbog davanja lažnih izjava pri kupovini oružja. Hanter Bajden se suočava sa kaznom zatvora do 25 godina, ukoliko bude osuđen za tri tačke optužnice.
Pojačavanje pritiska – Bajden gubi podršku demokrata
Branko Pavlović smatra da je reč o političkim pritiscima koji neće dovesti do pravnog, odnosno stvarno ozbiljnog procesa opoziva Bajdena kao predsednika SAD. To je samo pojačavanje pritisaka koji već postoje i idu ka tome da pokažu je čitava Bajdenova politika loša.
Međutim, sve što se dešava na Bliskom istoku veoma loše utiče na ljude koji nisu belci, a podržavaju Demokratsku stranku kao i na mlađe demokrate, tako da unutar stranke Bajden gubi podršku koju je ranije imao, kaže Pavlović za Sputnjik.
„Ukrajina takođe dokazuje da je čitava politika bila pogrešna i onda republikanci koriste priliku da bi pojačali svoj pritisak na Bajdena. U tom smislu to je jedan proces koji ima kao pravnu formu, ali je u suštini to politička igra, realno ne i pravna“.
Gaza opasnija za Bajdena od afera
Pavlović dodaje da bi sve afere u koje je upleten Hanter Bajden kad bi imale neki ozbiljniji epilog i kad bi ih mediji u SAD ozbiljnije pokrivali, a ne zataškavali, mogle da imaju uticaj na Bajdenov pad popularnosti.
„Ali u datim okolnostima kod već veoma podeljenog javnog mnjenja 'za' i 'protiv', novi dokazi nemaju toliko velikog značaja koliko bi u drugim okolnostima imali. Prosto, ljudi su ili na jednoj ili na drugoj strani. Ali ovo kršenje ljudskih prava i etničko čišćenje Izraela bi moglo veoma da pogodi biračko telo demokrata upravo zbog onih koji su muslimani, a glasali su za demokrate i onih koji su mladi i bezuslovno veruju u ljudska prava. Tih 6.000 ubijene dece u Gazi pogađa ih mnogo više nego korupcionaške afere. Korupcionaške afere u svetlu ovih strašnih događaja zapravo blede i padaju u drugi plan“.
Muslimanski lideri koji su okrenuli leđa Bajdenu ne podržavaju ni Trampa i njihovo glasovi bi lako mogli otići nekom nezavisnom kandidatu, ali teško je danas prognozirati kome bi se u tom slučaju „prelili“ glasovi u tim državama.
Od Neatnijahua zavisi popuštanje pritiska
Međutim, pritisak na Bajdena će se pojačavati sve dok Izrael ne obustavi vojna dejstva u Gazi, a do toga bi, ipak moglo doći u dogledno vreme.
„Mislim da ni Netanijahu neće izdržati taj pritisak. Biće suočen sa značajnim vojnim problemima u planiranju svoje akcije i mnogo toga će se sve više zaoštravati za samog Netanijahua, tako da to ne može niko da prognozira. Međutim, nije neizgledno da u nekom trenutku pritisak na Netanijahuovu vladu bude veliki i da će onda morati da prekinu makar sa oružanim dejstvima“, zaključio je Pavlović.