Vek od rođenja Marije Kalas, dive magičnog glasa, bogate, slavne i nesrećne

Primadona Sanja Kerkez, nastupiće večeras zajedno sa ostalim sopranima Opere Narodnog pozorišta, na gala koncertu posvećenom stogodišnjici od rođenja velike Marije Kalas.

Jasmina Trumbetaš Petrović, Vesna Đurković, Ivanka Raković Krstonošić, Aleksandra Stamenković, Nevena Bridžen, Sofija Pižurica, Ana Rupčić, Sonja Šarić, Snežana Savičić Sekulić i Sanja Kerkez izvešće na Velikoj sceni nacionalnog teatra arije iz uloga koje su proslavile Mariju Kalas.

„Marija Kalas imala ogroman repertoar – od Rozine do Turandot. Ja sam počela od Rozine i u Turandotu sam debitovala pre par meseci, a i Norma nas povezuje“, kaže Sanja Kerkez koja će na koncertu „Marija Kalas Gala“ pevati Abigejl iz „Nabuka“ i ariju lejdi Magbet.

Marija Kalas je, kako ističe Kerkez, svoj vokal prilagođavala ulozi koju je tumačila i bila je vrhunska glumica:

Sanja Kerkez peva naslovnu ulogu u operi „Norma“ Vinćenca Belinija, jednoj od nekoliko opera koje su obeležile karijeru Marije Kalas.

„Kada sam počela da pripremam tu ulogu, prvo sam poslušala snimke Marije Kalas.Ono čemu se divim kod nje je notna disciplina. Ona je toliko tačna da po njoj možete da pišete partituru. Danas pevači govore - to je 'moja interpretacija, moj pečat'. To je velika greška. Marija Kalas je veoma poštovala testament kompozitora - notni zapis i svojom bojom glasa davala pečat. Marija je bila najbolja Norma svih vremena. Posle nje Monserat Kabalje. Neko stavlja Monserat na prvo mesto zbog mekoće glasa, ali Marija je moja šolja čaja. Nakon što preslušam snimke, povučem se u istraživanje sebe i pokušavam da iz sebe izvučem ono što je potrebno za tu ulogu“.

Sanja Kerkez otkriva da šest meseci sprema ulogu i naglašava da je vokalna tehnika primarna, jer od nje zavisi da li će lepota glasa operskog pevača doći do izražaja:

„Kada vi nemate rešenu vokalnu tehniku, borite se za život na sceni, plašite se. Postoje teški momenti u svakoj ulozi. Ti punktovi se stave na prvo mesto i oni se mnogo puta ponavljaju. Kada na hiljade puta ponovite, to prelazi na mišićni nivo i telo to prihvata kao određenu mehaniku. Čini mi se da ja najteže stvari najbolje pevam, a greške mi se dese na trivijalnim stvarima“.

Ističe da je scena poput magnetne rezonance:

„Na njoj se sve vidi - sav vaš karakter i ono što ste vi iznutra. Nikoga ne možete da prevarite. Svi glasovi su lepi, nema ružne boje glasa. Na sceni je tolika lepota, koliko ste vi lepi iznutra“.

I posle 100 izvođenja iste uloge, oseća uzbuđenje i blagu tremu:

„Uvek imam odgovornost da budem bolja nego prethodni put. Mene to tera napred, da radim još više. Nedavno sam imala solistički koncert u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti kada sam pevala pet Verdijevih i pet Pučinijevih arija. Pitaju me zašto sam uzela tako težak program, niko tako ne radi. Ali ja tako pomeram svoje granice. To je za mene izazov. Želim da vidim dokle mogu da idem, a mislim da nema granica“.