Istraživači su, kroz eksperimente na miševima, pronašli da mutirani gen utiče na hipotalamus, koji reguliše apetit, unos hrane, glad i žeđ, tako što deluje na funkcije ostalih gena u toj regiji mozga.
"Postoji velika genetska komponenta koja se odnosi na naš apetit i rast, ali je ne razumemo u potpunosti. Ukoliko shvatimo šta se događa kod osoba koje imaju mutaciju, moći ćemo da istražimo nove potencijalne ciljeve za gubitak prekomerne težine", rekla je doktorka Rebeka Dambel, istraživač na Univerzitetu u Notingamu.
Istraživanje je pokazalo da su miševi s mutacijom unosili 12 odsto manje hrane, kao i da su imali kraće telo i niže nivoe insulina i leptina, hormona koji pomaže pri regulaciji telesne težine, prenosi Skaj njuz.
Takođe, miševi s nižim nivoom insulina imaju zdraviju regulaciju šećera u krvi i samim tim su manje skloni srčanim oboljenjima i dijabetesu tipa dva.