Na brodu, koji je plovio pod zastavom Komorskih ostrva, nalazilo se 14 članova posade – jedan Indijac, 11 Egipćana i dva državljana Sirije. Spasen je samo jedan državljanin Egipta i izvučeno je telo samo jednog stradalog člana posade. Ostalih 12 se vodi kao nestalo.
Kako je pisala atinska novinska agencija AMNA, „Raptor“ je prevozio tovar soli iz Egipta u Istanbul. Neposredno pre nesreće, kapetan je prijavio kvar motora. Kapetan je ujutru poslao signal za pomoć, nakon čega je „Raptor“ nestao sa radara.
Kako piše „Katemirini“, potopljeni brod bio je na „crnoj listi“ međunarodnih kontrolnih organa (Pariski memorandum o razumevanju i Crnomorski memorandum) pošto se pre dve godine ispostavilo da su dokumenti za članove posade bili nevažeći, a bilo je i nedozvoljenih upisa u knjizi naftnih evidencija. Naime, poslednje se tumači kao nagoveštaj da je brod, možda, plovio ilegalnim, neprijavljenim rutama, odnosno da je moglo da bude umešano u šverc.
„Sumnje vlasti pojačava činjenica da je spašeni mornar saopštio predstavnicima Obalske straže da je krajnja destinacija broda bila Ukrajina, a da je u Istanbulu, prvobitnom odredištu, trebalo samo da dopuni gorivo“, piše list.
Pretpostavlja se da posada, verovatno prema instrukcijama brodovlasničke kompanije, nije potražila pomoć u subotu uprkos tome što im je voda već ulazila u brod.
„Umesto toga, to su uradili tek nekoliko minuta pre nego što su potonuli u nedelju ujutru“, navodi se u članku.
Istovremeno, grčki portal „Njuzit“, pozivajući se na mišljenje vlasti, piše da posada nije zatražila pomoć u subotu uprkos curenju vode jer je brod „verovatno prevozio nedozvoljen teret“.
U vlasništvu iste kompanije je bio i brod „Manasa rose“ koji je potonuo u zalivu Kisamos na Kritu u januaru 2022. godine. Tada su vlasti pokrenule postupak protiv članova posade zbog akcija koje su dovele do brodoloma i zbog prevoza krijumčarenih duvanskih proizvoda, piše „Katemirini“.