Ambasador Nemačke na tzv. Kosovu Jorn Rode napravio je drugi incident u proteklih sedam dana kojim je žestoko uvredio Srbe. Posle posete manastiru Visoki Dečani, Rode je na društvenoj mreži „Iks“ napisao:
„Danas smo završili našu regionalnu konferenciju nemačke ambasade nezaboravnom posetom kosovskom manastiru Dečani , koji se nalazi na Uneskovoj listi. Mesto je jedinstveno! Zahvalan ocu Savi i njegovoj braći na gostoprimstvu i obogaćenoj diskusiji“.
Neprijatelji Srbije bez rukavica
Očigledno je da zemlje kvinte pojačavaju sve vrste pritiska na Srbe na Kosovu i Metohiji i srpsku državu, kaže za Sputnjik Vukosavljević.
Priznanje „takozvanih ambasadora Francuske i Nemačke pri terorističkoj vlasti na Kosovu i Metohiji“ da su odgovorni za izmeštanje spomen ploče srpskim vojnicima i izjava Rodea su dokaz da su njihove provokacije sve bestidnije i agresivnije, i da neskriveno i bez rukavica ponižavaju srpski narod.
„To su u današnjem istorijskom trenutku, kad je reč o Kosovu i Metohiji i srpskim državnim interesima na Balkanu, neprijateljske zemlje i ja se ne libim da to kažem! Dakle, Francuska i Nemačka su u političkom smislu kad je reč o srpskim nacionalnim interesima na Balkanu, u ovom trenutku neprijateljske zemlje. To je često bilo u istoriji, ali ovo sada je eskalacija jednog razgoropađenog novog neprijateljstva. Posle 1999. ovo su najoštriji verbalni i politički ispadi koji su zabeleženi. Reakcija Srbije prošla je bez konkretnijih poteza koje politika i pravila ponašanja pružaju, a to je da ambasadori te dve zemlje u Beogradu budu pozvani i da im se uruči najoštriji protest“.
Priprema Srba za novo divljaštvo Zapada
Izjavom Rodea o Visokim Dečanima kao kosovskom manastiru pod zaštitom Uneska, jasno se crtaju konture buduće politike da se od srpske kulturno-istorijske baštine pravi nekakva kosovska crkva ili neka hrišćanska zajednica koja pripada svima, smatra Vukosavljević i dodaje da je reč o zločinačkoj NATO i politici zemalja Kvinte.
Podizanje lestvice drskosti
Prema Vukosavljeviću, ponašanje nemačkog ambasadora nije autonomni gest jednog drugorazrednog diplomatskog službenika, već je reč o diplomatskoj aktivnosti usklađenoj sa Ministarstvom spoljnih poslova iz Berlina.
„Da nije tako, oglasili bi se nemački ministar ili Ministarstvo spoljnih poslova i odbacili bi tu izjavu kao nepreciznu i uvredljivu i izvinili bi se i Srpskoj pravoslavnoj crkvi i građanima Srbije. Moramo da razumemo da ponašanje diplomata i kvazidiplomata, lažnih ili pravih diplomata zemalja kvinte u Srbiji i na teritorijama gde živi srpski narod, kao i ponašanje nekih drugih ambasadora, pre svega mislim na izraelskog, nisu slučajnosti. U nekim slučajevima reč je o opipavanju pulsa, a u nekim, kao što je u ovom, mislim da je reč o direktnoj provokaciji i prostom podizanju lestvice drskosti zvanične politike tih država“.
Izmestiti spomenik zahvalnosti Francuskoj
Prema njegovim rečima, Nemačka, Francuska i SAD danas prednjače u politici ponižavanja Srbije ne samo ultimativnim zahtevima na takozvanim pregovorima, nego i izjavama i potezima svojih službenika na različitim nivoima.
„Naravno, ne bi trebalo reagovati ratnim objavama na svaku provokaciju, ali ako držimo do sebe, barem bi se našao neko ko bi pokrio Spomenik zahvalnosti Francuskoj crnim platnom, na jedno sedam dana. Ne treba ga ni rušiti ni vandalizovati, ali u slučaju ponovljenog incidenta trebalo bi ga izmestiti sa Kalemegdana na neko drugo mesto u predgrađe Beograda. Jer, Francuska ne zaslužuje više našu zahvalnost...“
Vukosavljević predlaže da se na mesto Spomenika zahvalnosti Francuskoj vrati spomenik Karađorđu kog su srušili Austrougari prilikom okupacije Beograda u Prvom svetskom ratu.