U Rijadu je u prošle subote, na poziv Palestine i Saudijske Arabije kao domaćina pošto iz raznih očiglednih razloga Palestina to nije u mogućnosti da bude, održan zajednički vanredni samit Organizacije islamske saradnje i Arapske lige.
Rezolucija iz Rijada
Bili su tu, kao svojevrsni simbol propasti planova Zapada da Bliski istok trajno prekroji po svojoj meri, i predsednici Irana i Sirije Ebrahim Raisi i Bašar el Asad koji je uspešno, uz pomoć Irana i Rusije, preživeo sve pokušaje svojih arapskih suseda i njihovih inspiratora sa Zapada da ga liše života i države. Time je najavio uspostavljanje drugačijeg Bliskog istoka nego što je bilo planirano posle 11. septembra 2001. i potonjim arapskim prolećima pre više od 10 godina.
Pa su u to ime okupljeni lideri arapskog i islamskog sveta, jer manje nisu ni smeli, uspeli da se dogovore o tekstu zajedničke rezolucije u kojoj su, naravno, oštro osudili ”brutalnu agresiju Izraela protiv palestinskog naroda u Pojasu Gaze i na Zapadnoj obali”, kao i ”humanitarnu katastrofu koju ona izaziva”. Ukazali su i da ”pravedan, trajan i sveobuhvatan mir, što je strateška opcija” – zanimljiva opaska, inače, jer bi mogla da podrazumeva i uvijenu pretnju da postoje i drugačije opcije od pomenutog mira – ”ne može da bude postignut bez okončanja izraelske okupacije i rešenja palestinskog pitanja na bazi stvaranja dve države”.
Što se tiče drugih latentnih pretnji, ili upozorenja koja uz nešto truda mogu da budu shvaćena i kao pretnje, potvrđeno je i da ”Izrael, kao druge zemlje u regionu, neće uživati u bezbednosti i miru sve dok i Palestinci to ne budu mogli i dok im ne budu vraćena njihova ukradena prava”, a upućen je i poziv članicama Organizacije islamske saradnje i Arapske lige da, osim što će ”izvršiti diplomatski, politički i pravni pritisak”, ”preduzmu i sve akcije odvraćanja kako bi zaustavile zločine protiv čovečnosti koje čine kolonijalne okupacione vlasti”.
Crvena linija
S tim vezi, povučena je i jedna, kako je eksplicitno navedeno, ”crvena linija”: proterivanje Palestinaca iz Pojasa Gaze i Zapadne obale, uključujući Jerusalim. Što nije nevažno, imajući u vidu da je izraelski Institut za nacionalnu bezbednost i cionističku strategiju, povezan sa vladajućom partijom Likud, posle Hamasovog napada 7. oktobra objavio plan za ”preseljenje i konačno naseljavanje u Egiptu čitave populacije Gaze”, uz obrazloženje da tekući rat predstavlja ”jedinstvenu priliku da se evakuiše ceo Pojas Gaze”, i da se onda taj ispražnjeni i razrušeni prostor kupi po ceni od 5 do 8 milijardi dolara…
Uz etničko čišćenje kao mogući okidač sukoba još širih razmera i nesagledivih posledica, zanimljiva je u islamsko-arapskoj rezoluciji, zbog svojih mogućih geopolitičkih implikacija, i osuda ”duplih standarda u primeni međunarodnog prava”, uz upozorenje da ”ova dvoličnost ozbiljno potkopava kredibilitet zemalja koje štite Izrael od međunarodnog prava i stavljaju ga iznad zakona”. Naravno, to se odnosi na SAD.
S druge strane, uprkos svim krupnim rečima, izuzimajući najavljeno pokretanje postupka protiv Izraela pred Međunarodnim sudom pravde, izostale su bilo kakve konkretne mere, poput prekida svih diplomatskih odnosa sa Izraelom i uvođenja ekonomskih sankcija jevrejskoj državi, što je predlagano ali nije usvojeno.
Reklo bi se da nikome i nije baš do rata, uključujući i ekonomski, ali istovremeno niko od rata ne sme ni da odustane, o čemu svedoči i konstantni sukob relativno niskog intenziteta na severnom izraelskom frontu prema libanskom Hezbolahu.
Pitanje primirja
Ali to ne znači da Izrael i, naročito, njegovi američki pokrovitelji, smeju da budu makar i relativno spokojni.
O tome svedoče već i vesti koje objavljuje Si-En-En o pobuni bez presedana unutar administracije Džozefa Bajdena zbog rasta broja civilnih (palestinskih) žrtava – navodno, bune se čak i pojedini viši zvaničnici zbog bespogovorne američke podrške Izraelu – a stotine zaposlenih u USAID-u potpisali su i otvoreno pismo u kome traže momentalni prekid vatre. Pojedini izveštaji, inače, govore o pregovorima predstavnika CIA, Mosada i Hamasa uz posredovanje Katara o razmeni kidnapovanih Izraelaca za utamničene Palestince, uz višednevnu obustavu sukoba, što bi moglo da znači i da izraelska operacija u Gazi ipak nije onako uspešna kakvom se predstavlja.
Globalni razdor
Povrh toga, kao neočekivana žrtva mogao bi da padne i sam Bajden, ne na nekim stepenicama već na izborima budući da, kako je to formulisao Bi-Bi-Si, aktuelni predsednik ”gubi glasove američkih Arapa u ključnoj državi” kao što je Mičigen, što bi čak moglo da ga staje i reizbora kroz godinu dana.
Ali i mnogo šire od toga. ”Međunarodna reakcija na opsadu Gaze ogolila je sve veći razdor između Zapada i Globalnog juga”, opominje čileanski diplomata i predavač na nizu prestižnih američkih univerziteta Horhe Hajne. Ujedinjene nacije su, skreće pažnju, u skoru 120 prema 14 glasale za rezoluciju o humanitarnom primirju, i ”malokad je izolacija Zapada bila toliko očigledna… Međunarodna reakcija na rat u Gazi reflektuje dublji i dugotrajni trend u svetskoj politici koji se ogleda u pucanju poretka zasnovanog na pravilima kojim dominiraju SAD.” Ukratko, iako je ”Zapad u stanju poricanja oko tektonske promene u svetskom poretku (…) Globalni jug donosi alternativu, najpre oko konflikta u Ukrajini a sad i oko Gaze. I nikakvo zapadno poricanje neće moći to da zaustavi.”
Zašto se Globalni jug opet nije svrstao uz Zapad? Kakve će posledice rat u Gazi ostaviti po odnos muslimanskog sveta prema pokroviteljima Izraela? Ima li nade za mir?
O ovim su pitanjima u ”Novom Sputnjik poretku” razgovarali Borislav Korkodelović, dugogodišnji spoljnopolitički urednik u Tanjugu, i politikolog Aleksandar Pavić.
Pogledajte video: