Da bi došlo do stabilizacije američko-kineskih odnosa Vašington bi prvo morao da promeni svoj pristup prema Pekingu, ali malo ko veruje da će se politika obuzdavanja Kine koju vode SAD promeniti posle sastanka dva lidera u Kaliforniji.
U poslednje vreme, napominju stručnjaci, SAD neprestano stvaraju provokacije u sferi suštinskih interesa Kine, bilo da su to vojne provokacije, ekonomske sankcije, trgovinski ratovi, pitanje Tajvana i problem Južnog kineskog mora. Amerikanci su počeli da jačaju svoje vojno prisustvo u Azijsko-pacifičkom regionu i stvaraju azijski vojni savez po ugledu na NATO.
„Sastanak treba staviti u kontekst američke predizborne kampanje i to je za Bajdena veoma pozitivan signal. On je pokušao da te poene dobije kroz organizovanje ovog sastanka. Međutim, pored toga što je Sija nazvao ‘diktatorom’, nije održana ni zajednička konferencija za novinare, što u principu ukazuje na to da se ne može govoriti ni o kakvim pozitivnim stvarima. Ovo je jasan diplomatski signal da se strane zapravo ni o čemu nisu dogovorile“, ocenjuje ruski ekspert Vladimir Šapovalov.
I drugi stručnjaci rezultate sastanka lidera dve najveće svetske ekonomije ocenjuju kao „prilično skromne“ – dogovoreno je da sarađuju u borbi protiv trgovine narkoticima i da obnove vojne kontakte koji su prekinuti prošlog leta zbog posete tadašnje predsedavajuće Predstavničkim domom Nensi Pelosi Tajvanu.
Nakon što je američki predsednik Džo Bajden kineskog kolegu Si Đinpinga ponovo nazvao "diktatorom", oglasilo se Ministarstvo spoljnih poslova Kine koje je ocenilo da je ta „izjava krajnje pogrešna i neodgovorna“
© AP Photo / Charles Dharapak
Bez očekivanja i bez rezultata
Utisak je, kažu stručnjaci, da lideri od starta nisu nisu mnogo očekivali od ovog sastanka, ali je pozitivno to što je do dijaloga uopšte i došlo.
Za obe strane je od velikog značaja bila mogućnost da razgovaraju o bezbednosnim pitanjima, mada po pitanju Tajvana nije napravljen nikakav pomak. Vašington i Peking se drže svojih pozicija o tom pitanju, iako je Si pozvao SAD da prestanu da naoružavaju Tajvan i da podrže mirno ponovno ujedinjenje Kine. Već u januaru će na ostrvu biti održani predsednički izbori, što može da ojača konfrotaciju u Azijsko-pacifičkom regionu.
„Želeo bih da skrenem pažnju na dijametralno suprotne stavove koji su izneti posle sastanka kineskog lidera i američkog predsednika u vezi sa ekonomskim odnosima i onim što je Kina s pravom nazvala jednostranim akcijama SAD u ekonomskoj sferi, vezano za ograničenja prema Kini... Inače, Si Đinping više puta nije ukazao na kršenje normi slobodne trgovine od strane Sjedinjenih Država. Kina je, a ne Sjedinjene Države, trenutno ključni igrač koji se zalaže za slobodnu trgovinu. Kao odgovor na to, Bajden je izjavio da SAD neće dozvoliti Kini da koristi američku tehnologiju za svoje interese“, kaže Šapovalov.
Susret lidera Kine i SAD nije dao pozitivne rezultate u pogledu razvoja bilateralnih odnosa, niti se može govoriti o normalizaciji odnosa, naglasio je Šapovalov.
Dvojica lidera sastala su se na marginama samita Azijsko-pacifičke ekonomske saradnje u San Francisku i to je bio prvi susret Bajdena i Sija u poslednjih godinu dana, kao i prva poseta predsednika Kine Americi u poslednjih šest godina.
Sastanak je trajao četiri sata, a predsednici Kine i SAD su razgovarali i o bilterealnim pitanjima i međunarodnim problemima kao što su palestinsko-izraelski sukob, ukrajinska kriza, klimatske promene i veštačka inteligencija.
Odnosi dveju svetskih sila poslednjih godinu dana se nalaze u silaznoj fazi, a ulje na vatru dolila je Bajdenova izjava da Si Đinpinga i dalje smatra diktatorom.
Viktor Baškejev, naučni saradnik Instituta za Kinu i savremenu Aziju Ruske akademije nauka, ocenjuje da je takva retorika neprihvatljivi za Kineze i da će to biti zabeleženo u kineskoj „crnoj knjizi“.
Kinesko Ministarstvo spoljnih poslova je ocenilo da je Bajdenova izjava veoma pogrešna i neodgovorna politička manipulacija.