Ruski eksperti su sigurni da zapadne sankcije neće zaustaviti te planove i da će elekrana „Pakš-2“, uprkos svemu, biti izgrađena u predviđenom roku.
Prva i jedina nuklearna elektrana „Pakš“, koja je izgrađena sovjetskom tehnologijom i koristi rusko nuklearno gorivo, daje polovinu proizvedene i jednu trećinu potrošene električne energije u Mađarskoj.
U tom postrojenju izgrađenom trenutno rade četiri bloka, a mađarska vlada očekuje da će se nakon puštanja u rad dva nova nuklearna reaktora proizvodnja udvostručiti, sa sadašnjih 2.000 megavata na 4.400 megavata.
Za Mađarsku su saradnja sa Rusijom i nuklearna energija način da osigura svoju energetsku bezbednost, dok je i za Rusiju ovo značajan projekat, sudeći po izjavi šefa ruske nuklearne korporacije Alekseja Lihačova koji je rekao da će „Rosatom“ posvetiti „posebnu pažnju“ ovom projektu i da će „za njega dati svoje najbolje snage“.
S obzirom na to da „Rosatom“ svuda gradi po istim visokim standardima nameće se pitanje zašto se ovom projektu posvećuje veća pažnja.
„Zaista će posebna pažnja biti posvećena Mađarskoj, jer za razliku od mnogih drugih zemalja u kojima se grade objekti ‘Rosatoma’, ovde postoji ogroman pritisak. Znamo da Brisel, Sjedinjene Države i pojedine evropske zemlje vrše pritisak na Mađarsku primoravajući je da prekine odnose sa Rusijom, dok Mađarska nastavlja da postupa u skladu sa svojim interesima, opire se i nastavlja da kupuju ruske energetske resurse i sarađuje u sferi nuklearne energetike“, kaže ruski ekspert Igor Juškov.
Podsećajući da su se prošlog meseca Vladimir Putin i Viktor Orban sastali u Pekingu zbog čega se mađarski premijer našao na meti oštrih kritika od strane evropskih političara, Juškov upozorava da će i u ovom slučaju Zapad pokušati da „zabije klinove u točkove“.
„Mogu se očekivati svakakve provokacije od strane Evropljana. Setimo se gomile optužbi koje su pljuštale i na račun ‘Rosatoma’ i Belorusije, kada smo gradili belorusku nuklearnu elektranu na granici sa Litvanijom. Ta zemlja je širila mnogo laži o tome da će sada sigurno doći do nekog curenja, iako taj objekat u tom trenutku još nije bio snabdeven nuklearnim gorivom, nego su tek gradili betonske konstrukcije... Zbog toga mislim da će i u ovom slučaju Zapad pokušati da diskredituje ‘Rosatom’ po klasičnom scenariju - ako već ne mogu da budu ekonomski konkurenti, uključiće političke i ideološke instrumente. Tako to rade SAD u sektoru gasa. I ovde je isto“, kaže Juškov.
Prva nuklearna elektrana „Pakš“, koja je izgrađena sovjetskom tehnologijom i koristi rusko nuklearno gorivo, daje polovinu proizvedene i jednu trećinu potrošene električne energije u Mađarskoj
CC BY 2.0 / IAEA Imagebank /
„Rosatom“ je konkurentan na tržištu
Juškov napominje da mnoge zemlje žele saradnju sa „Rosatomom“, jer je ova ruska korporacija konkurentna na tržištu. Prema njegovim rečima, „Rosatom“ dolazi u određenu zemlju sa predlogom za izgradnju nuklearne elektrane, često dajući čak i kredite.
„Odnosno, uzima kredit od Rusije kao države i od tog novca gradi nuklearnu elektranu. U slučaju Mađarske postoji i istorijski sled, jer je prva elektrana izgrađena još u sovjetsko vreme, a ‘Rosatom’ je naslednik sovjetske nuklearne industrije. Uostalom, to odgovara i Mađarima, jer njihove nuklearne blokove gradi jedna te ista strukturi, a takođe ih i opslužuje ‘Rosatom’, koji uzima istrošeno nuklearno gorivo i snabdeva novim gorivom. Samim tim, omogućava im da uštede. Dakle, Mađari pristaju na to i žele da razvijaju nuklearnu energiju, kao i niz drugih evropskih zemalja, jer je atom prepoznat kao izvor energije koji doprinosi energetskoj tranziciji. Odnosno, poslednjih godina atom je dobio potpuno novi status u EU“, kaže Juškov.
Projekat „Pakš-2“ je pogođen velikim kašnjenjima, pošto su Rusija i Mađarska zaključile dogovor o izgradnji dva nova energetska bloka još krajem 2014. godine. Međutim, tek sada je potpisan plan rada za izgradnju te nuklearne elektrane, prema kojem je priključenje novih blokova na mrežu predviđeno za početak 2030. godine.
Moskva je za taj projekat obezbedila Budimpešti državni kredit od 10 milijardi evra, dok će ukupna cena radova iznositi 12,5 milijardi.
Izlivanje prvog betona u mađarskoj nuklearnoj elektrani „Pakš-2” trebalo bi da bude završeno do kraja 2024. ili početkom 2025. godine, mada su radovi u okviru glavne faze izgradnje nuklearne elektrane već u toku. Ruska državna korporacija saopštila je da veliko interesovanje za učešće u projektu pokazuju i mađarske i evropske kompanije, kao i organizacije iz trećih zemalja.
Mađari nikad neće podržati sankcije protiv Rusije
Ruski nuklearni sektor do sada nije bio na meti zapadnih sankcija EU zbog Ukrajine, a Mađarska je više puta istakla da će staviti veto na bilo kakve pokušaje nametanja takvih ograničenja i da nikada neće podržati sankcije protiv nuklearne energije.
Juškov napominje da je za usvajanje takvih sankcija potrebna jednoglasna odluka svih zemalja EU, ali da „Mađarska nikada za to neće glasati“.
Na pitanje kako će se rusko gorivo dopremati do Mađarske i postoji li, možda, rizik da zemlje iz okruženja, koje imaju negativan odnos prema Rusiji, objave blokadu Juškov kaže:
„Trenutno, barem do starih reaktora, gorivo se doprema preko Turske i Bugarske, a za dalje ćemo videti. Postoji mogućnost da bude dostavljeno i avionom. Uostalom, za sada ne postoji zabrana tranzita takvog tereta“, kaže Juškov.
Četiri postojeća reaktora u Pakšu puštena su u rad osamdesetih godina prošlog veka i tamo rade četiri reaktora sovjetskog tipa VVER-440.
Inače, „Rosatomu“ je sredinom prošle godine pripadalo 20 od 53 nuklearna reaktora u izgradnji širom sveta, a nedavno je završio izgradnju prve turske atomske elektrane u Akuju. Rusija takođe obezbeđuje gorivo za nekoliko nuklearnih reaktora u Indiji i Kini i gradi prvu nuklearnu elektranu u Bangladešu.