Ranije su prijateljske utakmice bile praktično pravilo, a o jednoj od njih, odigranoj 1996. godine između Jugoslavije i Rumunije za Sputnjik je pisao Dragan Stojić, istraživač u oblasti sportske i političke istorije, autor kapitalnog dela Povratni pas.
Dragan Stojić - Povratni pas
© Foto
Kad te iznervira žena, razbiješ televizor. U slučaju da ti loše emocije izazove prvi komšija, zoveš geometre istog sekunda, a ukoliko te razbesni najbolji drug – postigneš odlučujući gol.
Rumunski mediji su preneli informaciju da je Dejan Savićević ostao van ekipe zbog sukoba s velikim prijateljem Piksijem Stojkovićem, mada je sve to na nivou spekulacija, najpre će biti da je izmišljotina. Ono što je činjenica je da je naš „samuraj“ posekao četvrtfinaliste Svetskog prvenstva 1994, iako se ne može reći da je iko u našoj postavi blistao.
Bugarski sudija Momirov se dobrosusedski odnosio prema rivalima, pravdu je delio krećući se linijom manjeg otpora, jer što bi se zamerao bilo kome. Ne kažu ljudi bez razloga „Bog pa komšija“. Mogao je dosuditi kaznene udarac po jednom na obe strane terena u dosta siromašnom prvom poluvremenu, ali nije. Kraj priče.
Ringišpil šansi je krenuo pokušajem Predraga Mijatovića, najsjajnije zvezde elitne španske lige, koji je i koncem protiv uroka u to vreme mogao ukrotiti svakog „bika“ na golu, ali se Florin Prunea provukao „kroz iglene uši“. S druge strane, Joan Sabau, poznat i kao lik iz video igre, poigrao se živcima Jugoslovena. Na svu sreću, bili smo psihički stabilni tih godina. Još jednom je neuspešan, a pre toga je Dorinel Munteanu takođe imao priliku, međutim, na ovoj utakmici Aleksandar Kocić je branio i tribine, kamoli mrežu iza svojih leđa, pa je ostalo 0:0.
Potom je Savo Milošević posle dodavanja nekadašnjeg saigrača Saše Ćurčića šansi dao status bivše, a naš odbrambeni red je pucao poput kostarikanske vojske. Sa svih strana, na svim krajevima.
Drugo poluvreme, druga priča. Sa srećnim krajem.
Jugosloveni su preuzeli stvar u svoje ruke, mada je ono najbitnije uradila noga Dragana Stojkovića.
Sabau je načinio prekršaj na 18 metara, Piksi i Mihajlović su uzeli zalet, a odluka da izvođač bude kapiten nije doneta na osnovu toga ko je od njih dojice lepši, već kome više odgovara pozicija za šut.
Elegantno je Stojković podigao loptu iznad „živog zida“, pogodio desne rašlje, pa je zaslužio aplauz i od samog čuvara mreže Rumunije, a od publike ovacije. U 52. minutu je zvanični spiker objavio da „plavi“ vode 1:0.
Pomenuti rezultat je ostao na snazi do kraja, ne zbog toga što su naši „oduzeli gas“, nego zato što nam je Vladimir Jugović u roku od 12 minuta (59 – 71) lošim udarcima „povukao ručnu“ , pa smo na „leru“ dočekali odlazak na tuširanje.
Gosti su, pak, hladnim tušem okupani na terenu.
Komšijski surovo.