Tako je Nosovič prokomentarisao saopštenje poljskog Ministarstva odbrane da Varšava na granici sa Belorusijom raspoređuje novi tenkovski bataljon opremljen savremenim južnokorejskim tenkovima K2 „crni panter“, koje važe za najskuplje na svetu.
„Ništa se novo ne dešava. Nastavlja se militarizacija Poljske, koja traje od 1999. godine, od ulaska te zemlje u NATO, i taj tempo se samo pojačava. Sada su stigli do tenkovskih bataljona, a ne treba zaboraviti da su tenkovi i dalje ofanzivno oružje, a ne odbrambeno... Možete se braniti snagama protivvazdušne odbrane, a tenkovi zauzimaju teritorije. Dakle, ovo je sredstvo, u najmanju ruku, vojne ucene“, ističe ekspert.
Na pitanje da li je ovde reč o uceni ili se radi o mogućem scenariju invazije na Belorusiju, Nosevič kaže da je takav scenario „sasvim realan“.
„Ovde treba imati u vidu da je za Poljsku i, u širem smislu, za NATO obuzdavajući faktor to što je Belorusija u vojnom savezu sa Rusijom. Što je ovaj savez jači, što je dublja integracija dve zemlje na saveznom nivou, to su manje šanse za agresiju od strane natovskih suseda Belorusije...“.
Odluku poljskih vlasti da rasporede novi tenkovski bataljon na granici sa Belorusijom Moskva vidi kao još jedan korak ka jačanju tenzija. Portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov je, odgovarajući na pitanje kako Kremlj ocenjuje rizik po bezbednost Belorusije kao dela Savezne države, rekao da je siguran da u ovom slučaju beloruski prijatelji znaju šta da rade, a generalno „oni rade sve što je neophodno da osiguraju bezbednost“.
Poljska je saopštila da na granici sa Belorusijom raspoređuje novi tenkovski bataljon opremljen savremenim južnokorejskim tenkovima K2 "Crni panter"
© Sputnik / Alekseй Vitvickiй
Skoro hiljadu „crnih pantera“ za poljsku vojsku
Prema saoštenjima poljskog Ministarstva odbrane, tenkovski bataljon je raspoređen u selu Čartajevo na istoku zemlje, u blizini granice sa Belorusijom i beloruskog grada Bresta. Bataljon je deo prve pešadijske divizije, a njegov zadatak biće "suzbijanje agresora sa Istoka".
„Raspoređivanje tenkovskog bataljona, koje se sada odvija na beloruskoj granici, nije pripremano poslednjih nedelja i meseci, pripremano je dugi niz godina i koordinisano je sa NATO štabom. Dakle, ovde sve ide polako, jasno i po planu“, kaže Nosevič.
Poljske vlasti su prošle godine obelodanile da nameravaju da povećaju brojnost svoje armije sa 160.000 na 300.000 vojnika, a broj divizija na šest. Saopšteno je da je prioritet jačanje istočnog krila. Za raspoređivanje novih jedinica stvara se infrastruktura na granici sa Belorusijom.
Radovi na formiranju prve divizije Ministarstva odbrane Poljske, u koji ulazi i nova tenkovska brigada, počeli su u septembru prošle godine. Diviziju će činiti 12 vojnih jedinica, četiri brigade, jedna artiljerijska brigada, tri puka i tri specijalna bataljona. Divizija će brojati ukupno 30.000 ljudi. U tom cilju Poljska je kupila pomenute tenkove K2 „crni panter“, avione FA-50 i sisteme HIMARS.
Nakon početka sukoba u Ukrajini, Poljska je najavila da će pazariti ukupno 1.300 tenkova od Amerike i Južne Koreje sa kojom je potpisala vredan ugovor o kupovini skoro hiljadu tenkova K2 „crni panter”. Ugovor predviđa da prvih 180 tenkova stigne iz Južne Koreje, dok će preostalih 800 biti proizvedeno u Poljskoj.
Inače, mediji navode da je južnokorejski borbeni tenk opremljen sofisticiranim tehnologijom, koja ga čini izuzetno efikasnim na bojištu, a da je njegova cena 8,5 miliona dolara.
Taktičko nuklearno oružje štiti Belorusiju
Nosevič podseća da je gotovo otvoreno pripremana hibridna agresija na teritoriju Belorusije, ali da su takvi planovi zamrli nakon raspoređivanja ruskog taktičkog nuklearnog naoružanja u Belorusiji i niza drugih događaja.
Rusko taktičko nuklearno oružje na teritoriji Belorusije ima za cilj da otrezni kolektivni Zapad. To je odgovor Moskve i Minska na prelazak crvenih linija i agresivnu politiku NATO-a usmerenu na podrivanje bezbednosti Rusije i Belorusije.
Takva mera ima preventivni, upozoravajući i odvraćajući karakter. Moskva i Minsk više puta su upozoravali na posledice širenja vojne infrastrukture NATO-a, na stvaranje američkog raketnog štita u Evropi, proglašavali su neprihvatljivost pretnji Saveznoj državi Rusije i Belorusije.
U Poljskoj se nalazi američka vojna baza, kao i američki sistem protivraketne odbrane „idžis ašor“ koji lako može postati ofanzivan. Na lansirne sisteme moguće je instalirati “tomahavke”, krstareće rakete dugog dometa koje mogu nositi nuklearnu bojevu glavu.
Poljska se već dugo bori da sebi obezbedi status najvažnijeg vojnog saveznika SAD u Evropi i stvori uporište za eventualno buduće akcije američke i NATO vojske prema Rusiji.
Osim toga, Varšava računa da će pod „kišobranom“ Severnoatlantske alijanse uzeti deo Ukrajine da bi povratili, kako oni smatraju, svoje istorijske teritorije – današnju zapadnu Ukrajinu, ali nije tajna da Poljaci maštaju i o beloruskim teritorijama, zaboravljajući činjenicu da su značajan deo svojih zapadnih teritorija dobili zahvaljujući Sovjetskom Savezu i odluci Josifa Staljina da im pokloni delove poražene Nemačke.