Siva materija je uglavnom sastavljena od nervnih ćelija koja upravljaju funkcijama odgovornim za naš govor, učenje, spoznaju, osećaj i kretanje. Bela materija se, s druge strane, uglavnom sastoji od struktura zvanih aksoni, koji su povezuju moždane ćelije jedne sa drugima i ostatkom tela.
S obzirom da siva materija ima važniju ulogu, naučnici su se tokom istraživanja uglavnom fokusirali na „sivo“ područje mozga i nisu se toliko bavili belom materijom. Novo istraživanje pokazuje da bismo ipak trebali obratiti malo više pažnje na „beli deo“ našeg moždanog aparata. Istraživački tim koji stoji iza nove studije, sa Univerziteta Vanderbilt, koristio je funkcionalnu magnetnu rezonancu (fMRI) da bi sagledao promene u beloj materiji dok su ispitanici obavljali zadatke – poput mrdanja prstima.
U beloj materiji su primetili jasno povećanje signala koji zavise od nivoa kiseonika u krvi, što ukazuje na povećanu moždanu aktivnost tokom obavljanja zadataka. To je važna spoznaja, čak i ako za sada ne znamo što se tačno tamo događa, a prenosi „Sajens alert“.
„Ne znamo što to znači. Samo znamo da se nešto događa. U beloj masi postoji snažan signal“, rekao je biomedicinski inženjer Kurt Šiling
U sivoj materiji, povećanje BOLD signala znači veći protok krvi i oksigenaciju mozga. Isto bi moglo biti i u ćelijama bele materije: to može značiti da se koristi više kiseonika dok mozak radi, ili bi to moglo biti nekako povezano sa aktivnošću sive materije.
Treba napomenuti da i bela materija ima važnu funkciju. Mada se ona uglavnom temelji na povezivanju, u slučaju da dođe do prekida veze mogu nastati razni poremećaji poput epilepsije ili multiple skleroze.
Naučnici stoga smatraju da bi bilo dobro provesti detaljnija istraživanja naravi ovih signala, posebno u kontekstu zdravstvenih problema kao što je Alchajmerova bolest.
„Dvadeset pet ili trideset godina smo zanemarivali drugu polovinu mozga“, smatra Šiling.
Istraživanje je objavljeno u časopisu PNAS.