Evropska mreža objedinjuje više od 560 organizacija iz 46 evropskih zemalja, uključujući lokalna udruženja i nacionalne i međunarodne nevladine organizacije.
„Kristalna noć“ bila je serija jevrejskih pogroma koje su nacisti organizovali u noći između 9. i 10. novembra 1938. u Nemačkoj i Austriji. To je prva masovna akcija fizičkog nasilja Trećeg rajha nad Jevrejima. Nacisti su 9. novembra 1938. ubili više od 90 ljudi (prema drugim izvorima, do dve hiljade ljudi). Prema različitim procenama, uhvaćeno je i poslato u koncentracione logore od 3,5 do 30 hiljada Jevreja. Oko 300 sinagoga (prema drugim izvorima oko 1,5 hiljada) spaljeno je do temelja, a hiljade jevrejskih izloga je razbijeno – odakle i istorijski naziv pogroma.
Prema ocenama istoričara, skoro potpuno odsustvo reakcije na pogrom kako u samoj Nemačkoj, tako i u drugim evropskim zemljama dalo je nacistima odrešene ruke i poslužilo kao podsticaj za početak fizičkog istrebljenja svih evropskih Jevreja.
„Kristalna noć“ bila je prekretnica u sudbini nemačkog i austrijskog jevrejstva i uvod u jedan od najstrašnijih zločina nacističkog režima – masovnog istrebljenja jevrejskog naroda – Holokaust.
Nakon što je fašizam, koji je svetu doneo nebrojene patnje i milione žrtava, poražen zajedničkim snagama 1945. godine, narodi svih zemalja, a pre svega onih koji su najviše stradali, nadali su se da nije poražena samo fašistička vojna armada, već da je iskorenjena i njena ideologija koja je pozivala na ubijanje ljudi na osnovu vere, etničke pripadnosti, boje kože i seksualne orijentacije. Ali to se nije dogodilo.
Globalizacija svetske privrede, migracija više miliona ljudi iz različitih zemalja sveta u regione sa višim stepenom ekonomskog razvoja (pre svega u zemlje zapadne Evrope i SAD), širenje nacionalističkih i verskih ekstremističkih pogleda i s tim povezani porast međunarodnog terorizma – sve je to izazvalo rast ksenofobije koja nije zaobišla ni najrazvijenije zemlje. Često se nacionalističke tendencije zasnivaju na ideologiji koja je već bila isprobana u prošlosti. Kao rezultat toga, početkom XXI veka u različitim regionima sveta učestale su pojave ksenofobije, nacionalizma, antisemitizma i rasizma – svega što čini pojam „fašizam“.
Ključnu ulogu u rastu neonacističkih i ekstremističkih nacionalističkih osećanja u stranim zemljama igra politika popustljivosti prema ekstremno desničarskim grupama i korišćenje neonacizma u sopstvene političke svrhe.
Pokušaji da se opravda nacizam upakovani su u pseudonaučne ideje, a stare rasističke teorije prodaju se javnosti pod maskom novog naučnog pristupa. Ta dejstva su u mnogome uzrokovana težnjom vladajućih elita ovih zemalja da izgrade sopstvenu verziju nacionalne istorije kao protivtežu one koja se širila tokom sovjetskog perioda. Kao rezultat toga, uz uspostavljanje istorijske pravde, pristalice hitlerovskog nacizma, ekstremni nacionalisti koji nisu bili direktno povezani sa nacističkim režimom u Nemačkoj, često postaju nacionalni heroji.
Prema rečima ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova, u čitavom nizu evropskih zemalja, pre svega u Ukrajini i baltičkim državama, postalo je norma falsifikovanje istorije i pravdanje nacističkih zločina. Grobovi vojnika Crvene armije se skrnave i vode se besomučni napadi na sovjetsku spomen baštinu.
Prema rečima člana Saveta za ljudska prava pri predsedniku Rusije Aleksandra Broda, od 2014. godine fašizam u Ukrajini postao je lajtmotiv ukrajinske politike, a za to vreme zabeleženo je formiranje koncentracionih logora i progoni neistomišljenika. Kijevski režim zatvorio je desetine opozicionih medija, zabeleženi su slučajevi antisemitizma, verske netrpeljivosti i diskriminatorni zakoni protiv ruskog jezika.
Predsednik Federacije jevrejskih opština Rusije rabin Aleksandar Boroda izjavio je da se u Sjedinjenim Američkim Državama, evropskim zemljama i bivšem SSSR-u primećuje porast antisemitskih osećanja izazvan revizijom rezultata Drugog svetskog rata.
Kako je naveo zamenik sekretara Saveta bezbednosti Rusije Aleksandar Venediktov, upečatljiv primer sistematskog rada Zapada na podsticanju neonacističkih osećanja širom sveta bilo je odavanje počasti veteranu SS divizije „Galicija“ u kanadskom parlamentu.
Na sednici parlamenta Kanade je u čast posete ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog 22. septembra, između ostalih, prisutan bio i 98-godišnji Jaroslav Hunka, koga je predsedavajući Donjeg doma parlamenta uz aplauz predstavio kao „borca za nezavisnost Ukrajine od Rusa tokom Drugog svetskog rata“. Ispostavilo se da je Hunka bivši pripadnik dobrovoljačke divizije „Galicija“ SS trupa, u kojoj su bili ukrajinski neonacisti i koja ne samo da se borila protiv Crvene armije, već je bila poznata i po zverstvima nad Jevrejima, Poljacima, Belorusima i Slovacima. Kasnije su se kanadske vlasti izvinile zbog ovog incidenta.
Prema ekspertima UN za ljudska prava, 2021. godina – kao i prethodna 2020, 2019. i 2018. godina – bila je godina istorijski visokog nivoa antisemitizma širom sveta.
Prema izveštaju Odeljenja za borbu protiv antisemitizma Svetske cionističke organizacije za 2022. godinu, većina incidenata predstavljala su propagandu mržnje prema Jevrejima na internetu i drugim sredstvima (39 odsto, što je 15 odsto više u odnosu na 2021. godinu). Na drugom mestu su akti vandalizma nad jevrejskom imovinom i organizacijama (28 odsto), na trećem – fizičko nasilje nad Jevrejima (14 odsto). Slede incidenti verbalne agresije (11 odsto) i akcije delegitimizacije Jevreja i Izraela (7 odsto), a zatim demonstracije (1 odsto).
Tokom 2022. godine najveći udeo antisemitskih incidenata dogodio se u evropskim zemljama – 46 odsto od ukupnog broja. SAD su na drugom mestu (39 odsto), dok je nivo antisemitizma u SAD povećan, dok se u Evropi, naprotiv, smanjio u odnosu na 2021. godinu (47,7 odsto u Evropi i 33 odsto u SAD). Tokom protekle decenije u Rusiji je zabeležen stalni pad broja antisemitskih incidenata.
Zbog eskalacije palestinsko-izraelskog sukoba 7. oktobra 2023. Evropu je zahvatio talas antiizraelskih protesta. Tako je londonska policija zabeležila „masovno povećanje“ broja incidenata vezanih za antisemitizam.
Nemački zvaničnici saopštili su o „zastrašujućim razmerama antisemitizma“ i ogromnim islamističkim demonstracijama u Berlinu i drugim nemačkim gradovima. Francuske vlasti su izvršile više od 400 privođenja i zabeležile više od 800 akata antisemitizma od eskalacije palestinsko-izraelskog sukoba. U Holandiji je povećan broj izveštaja o antisemitskim incidentima. Stalni predstavnik Izraela u UN Gilad Erdan izjavio je da je u svetu došlo do „neviđenog porasta antisemitizma“.
Od 2005. godine Rusija svake godine podnosi Generalnoj skupštini UN nacrt rezolucije o borbi protiv veličanja nacizma. Međutim, svih ovih godina samo su SAD redovno glasale protiv, a od 2014. im se pridružila i Ukrajina. Godine 2022. neke zemlje, uključujući Nemačku, Italiju i Japan, takođe su se bile protiv rezolucije. U novembru 2023. godine Treći komitet Generalne skupštine UN usvojio je rusku rezoluciju o borbi protiv veličanja nacizma. Za dokument je glasalo 112 zemalja, 50 je bilo protiv, uključujući Ukrajinu, SAD, Veliku Britaniju, Nemačku i Kanadu.
U cilju povećanja efikasnosti suprotstavljanja nacizmu, ekstremizmu, fašizmu i drugim postupcima koji vređaju sećanje na desetine miliona žrtava stradalih u Drugom svetskom ratu u Rusiji, predsednik Rusije je 5. maja 2014. godine potpisao zakon kojim se uvodi kazna do pet godina zatvora za rehabilitaciju nacizma, poricanje činjenica utvrđenih presudom Nirnberškog tribunala, kao i za širenje lažnih informacija o aktivnostima SSSR-a tokom Drugog svetskog rata.
Predsednik Rusije je 4. novembra 2014. godine potpisao Zakon o izmenama i dopunama člana 6. Saveznog zakona o ovekovečavanju pobede sovjetskog naroda u Drugom svetskom ratu 1941-1945. i član 20.3. Zakona o administrativnim prekršajima Ruske Federacije.
Izmenama je proširen krug organizacija za koje je utvrđena administrativna odgovornost za propagandu i javno isticanje atributa i simbola. Spisak ovih organizacija dopunjen je organizacijama koje su sarađivale sa fašističkim organizacijama i pokretima, kao i onima koje sarađuju sa međunarodnim ili stranim organizacijama ili njihovim predstavnicima koji negiraju presudu Nirnberškog tribunala, kao i presude nacionalnih, vojnih ili okupacionih tribunala na osnovu presude Nirnberškog tribunala ili donete u vreme Drugog svetskog rata.
U aprilu 2021. godine predsednik Rusije Vladimir Putin potpisao je Zakon o izmenama i dopunama člana 354 Krivičnog zakonika Ruske Federacije, prema kojem građani mogu dobiti do pet godina zatvora za rehabilitaciju nacizma preko interneta i javno širenje lažnih informacija o veteranima i ponižavanje njihove časti i dostojanstva.
U julu 2022. godine predsednik Rusije je potpisao Zakon o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika Ruske Federacije i Zakonika o krivičnom postupku Ruske Federacije.
Prema ovom dokumentu, propaganda ili javno isticanje nacističkih atributa ili simbola, odnosno atributa ili simbola sličnih nacističkim atributima ili simbolima, može se kazniti sa do četiri godine zatvora.
Na Međunarodni dan borbe protiv fašizma organizuju se javne rasprave, sastanci očevidaca, demonstracije, kampanje sa plakatima, komemorativni i kulturni događaji kako bi se pomoglo u širenju svesti o događajima „Kristalne noći“ 1938. i stvaranju ujedinjenog fronta protiv ideologija mržnje i nasilja.